Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дан кад је срп­ска вој­ска осло­бо­ди­ла Ба­ња­лу­ку

Пред­сед­ник РС Ми­ло­рад До­дик по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 105. го­ди­шњи­це овог до­га­ђа­ја из­ја­вио је да је реч о ве­ли­ком исто­риј­ском до­га­ђа­ју ко­ји је озна­чио сло­бо­ду на­кон ви­ше­ве­ков­ног роп­ства под Тур­ци­ма
Дан кад је срп­ска вој­ска осло­бо­ди­ла Ба­ња­лу­ку
Обе­ле­жа­ва­ње да­ту­ма ула­ска срп­ске вој­ске у Ба­ња­лу­ку (Фото / Влада РС)

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка   

Ба­ња­лу­ка „Срп­ска вој­ска је увек, у свим ра­то­ви­ма и устан­ци­ма, би­ла осло­бо­ди­лач­ка”, ре­као је пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ми­ло­рад До­дик по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 105 го­ди­на од ула­ска срп­ске вој­ске у град на Вр­ба­су 1918. Ула­зак срп­ске вој­ске у Ба­ња­лу­ку 21. но­вем­бра 1918. го­ди­не, на Аран­ђе­лов­дан, ју­че је све­ча­но обе­ле­жен у Ба­ња­лу­ци. На­кон па­ра­сто­са по­ги­ну­лим срп­ским и цр­но­гор­ским вој­ни­ци­ма у Пр­вом свет­ском ра­ту у Хра­му Хри­ста Спа­си­те­ља, по­ло­же­ни су вен­ци на Спо­ме­ник ба­ну Ми­ло­са­вље­ви­ћу.  

До­дик је по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња овог до­га­ђа­ја од ре­пу­блич­ког зна­ча­ја из­ја­вио за ме­ди­је да је ула­зак срп­ске вој­ске у Ба­ња­лу­ку ве­ли­ки исто­риј­ски до­га­ђај, ко­ји је озна­чио сло­бо­ду за срп­ски на­род с ових про­сто­ра на­кон ви­ше­ве­ков­ног роп­ства под Тур­ци­ма, а за­тим од 1878. го­ди­не под Аустро­у­гар­ском. 

„На­кон хе­рој­ске бор­бе и про­бо­ја Со­лун­ског фрон­та 15. сеп­тем­бра 1918. го­ди­не, срп­ска вој­ска је за 45 да­на осло­бо­ди­ла Бе­о­град, а у Ба­ња­лу­ку је ушла 21. но­вем­бра 1918. го­ди­не”, под­се­тио је До­дик. Овај до­га­ђај ор­га­ни­зу­ју од­бо­ри вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Ре­пу­бли­ке Ср­би­је за не­го­ва­ње тра­ди­ци­ја осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва.  

Та го­ди­на, ка­же До­дик, за срп­ски на­род је би­ла го­ди­на осло­бо­ђе­ња и из­ба­вље­ња од ве­ков­ног роп­ства под чи­змом ра­зних осва­ја­ча и оку­па­то­ра. Ба­ња­лу­ка је та­да би­ла је­дан у ни­зу гра­до­ва у БиХ ко­ји су до­че­ка­ли осло­бо­ди­лач­ку срп­ску вој­ску. „Тре­ба да бу­де­мо по­но­сни на на­ше прет­ке ко­ји су увек би­ли на пра­вој стра­ни, на стра­ни ан­ти­фа­ши­ста и осло­бо­ди­ла­ца”, на­вео је До­дик.  

Жељ­ка Цви­ја­но­вић, срп­ски члан Пред­сед­ни­штва БиХ, ис­та­кла је да сва­ки да­тум ко­ји је зна­чио сло­бо­ду за гра­ђа­не Ба­ња­лу­ке, Ре­пу­бли­ке Срп­ске или Ср­би­је је­сте не­што што тре­ба да ужи­ва пу­ну по­др­шку.

Пред­сед­ник Скуп­шти­не РС Не­над Сте­ван­дић ис­та­као је да из­ло­жба „Дру­ги бал­кан­ски рат на фо­то­гра­фи­ја­ма и до­ку­мен­ти­ма”, ко­ја је отво­ре­на у Ба­ња­лу­ци по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 105 го­ди­на од ула­ска срп­ске вој­ске у овај град, све­до­чи о слав­ном до­бу. На­вео је да из­ло­жба са­др­жи и фо­то­гра­фи­је ко­је су пр­ви пут при­ка­за­не у Би­то­љу пре 20 да­на, те да ће сви ко­ји по­гле­да­ју из­ло­жбу схва­ти­ти зна­чај бор­бе.

Аутор из­ло­жбе Де­јан Ан­тић ре­као је да се у Ба­ња­лу­ци сви се­ћа­ју ве­ле­и­здај­нич­ког про­це­са, ка­да се су­ди­ло срп­ској ин­те­лек­ту­ал­ној ели­ти, срп­ској мла­до­сти. „Сви се се­ћа­ју да је ов­де за­бра­ње­на ћи­ри­ли­ца, као и рад срп­ских про­свет­них и кул­тур­них дру­шта­ва, то зна­чи да је та­да­шњој Аустро­у­гар­ској мо­нар­хи­ји сме­та­ло све што је би­ло срп­ско”, ре­као је Ан­тић, ко­ји је про­фе­сор на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Ни­шу.

Ис­та­као је да и да­нас до­жи­вља­ва­мо при­ти­ске, и кад је реч о Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, али и у Ре­пу­бли­ци Срп­ској. „На­сто­је да мар­ги­на­ли­зу­ју срп­ски на­ци­о­нал­ни фак­тор ши­ром Бал­ка­на, а је­ди­ни на­чин да се од­у­пре­мо свим тим на­ср­та­ји­ма је­су упра­во на­ша на­ци­о­нал­на сло­га и је­дин­ство”, ре­као је Ан­тић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.