Борба око новог високог представника у БиХ
Бањалука – Босна и Херцеговина би током ове седмице могла да добије деветог високог представника, у оквиру процеса који се одвија уз различите ставове и сукобљавања међу чланицама Савета за спровођење мира (ПИК) о његовом избору и будућем мандату. Очекује се да нови супервизор, уколико буде изабран, буде последњи на тој функцији, и то највероватније са, како се наводи, редукованим овлашћењима.
Према најавама, Управни одбор ПИК-а требало би 3. и 4. јуна да донесе одлуку о именовању новог високог представника. Као најизгледније име у овом тренутку помиње се италијански дипломата Антонио Занарди Ленди, док поједини медији спекулишу и о другим кандидатима.
За разлику од ранијих процеса, овај избор одвија се у условима изражених разлика међу кључним међународним актерима. Сједињене Америчке Државе, како се може закључити из појединих наступа у Уједињеним нацијама, заступају став да ера међународне супервизије у БиХ треба да буде окончана, док део европских земаља задржава другачији приступ.
Немачкa и Францускa, такође, имају своје фаворите. Сарајевски портал „Кликс” пише о четворици кандидата, од којих се помиње још име Вилијама Ругера из Сједињених Држава. Додуше, ни италијански кандидат наводно није споран за Вашингтон посебно јер је уобичајено да се супервизор бира из неке европске земље, док имена преостале двојице кандидата наводно нису позната, а ради се о предлозима Велике Британије и Француске. Додуше, портал „Истрага” као француског кандидата наводи дипломату Ренеa Троку, кога би, како се истиче, на том месту радије видела и Немачка, Канада и део структура ЕУ. Овај портал извештава о озбиљним поделама око избора новог високог представника, али се оцењује да италијански дипломата има највише шанси, превасходно јер наводно има подршку САД, Јапана, Италије и Турске.
Како пише „Кликс”, Француска и Британија се противе именовању Лендија, тобож јер је близак владајућим структурама у Русији и Србији – где је својевремено службовао – док је став Берлина ближи европским идејама, али, како се наводи, уз отворену могућност да Немачка подржи италијанског кандидата.
Медији констатују да не постоји консензус за избор новог високог представника, док чешка стручњакиња за БиХ Михаела Улбрихтова за Н1 каже да уколико земље ПИК-а не успеју постићи сагласност о кандидату, процес може бити одгођен и поновљен касније. Политичари у Сарајеву брину због могућег „вакуума” у страном управљању земљом, уверени како до тога, ипак, неће доћи, иако раније се помињала могућност да ће, уколико цела ствар запне, Кристијана Шмита, који је недавно најавио одлазак, мењати његов заменик Луис Кришок, дипломата из САД.
Новог високог представника бираће Управни одбор ПИК-а у којем су САД, Италија, Француска, Немачка, Велика Британија, Канада, Јапан, Турска и Европска унија. У раду ПИК-а од 2022. не учествује Русија која се повукла услед неслагања са именовањем Шмита, који није изабран у Савету безбедности УН, а из тог тела пре тога повукла се и Кина. Обе земље већ дуже време заступају став да је протекторат над БиХ непотребан.
Председник СНСД-а Милорад Додик изјавио је да Републици Српској није битно име, већ како ће да ради у БиХ.
„Не интересује нас копија претходника Шмита, а ни оних других. Он треба да има ограничен мандат. Оног тренутка када његов мандат истекне, за годину дана, то значи да се укида функција високог представника. У међувремену, он користећи нека своја овлашћења треба из правног промета да елиминише све антиуставне и антидејтонске елементе које су његови претходници донели”, истакао је Додик.
Он је навео да је свака врста интервенције у нове секторе и области неприхватљива. „Он треба да буде потврђен у СБ УН и ми верујемо да ће се то десити. На тај начин би имао додатни легитимитет за ту своју годину дана. Ако то буде мешетарење Немаца и Британаца, он је за нас неприхватљив”, рекао је Додик.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


