Србија и Европска унија

У последње време, посебно након посете председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен државама западног Балкана, опет се поставља питање о нашој спољној политици и приступању Србије ЕУ. Ти услови су добро познати и у постављени Бриселским споразумом из 2013, а допуњени су француско-немачким споразумом који је састанком на Охриду прихваћен и означен као Охридски споразум. Тај споразум усмено су прихватили представници Београда и Приштине, што је изјавио и високи функционер ЕУ Ђузеп Борељ, који је био присутан на састанку заједно с представницима ЕУ, Мирославом Лајчаком и осталима.

Суштина Охридског споразума је да се реши замрзнути конфликт Београда и Приштине. Према мом сазнању из средстава јавног информисања, од нас се тражи да својим активностима код других држава не спречавамо пријем Косова пре свега у Савет Европе, затим и у Интерпол, Унеско и да признамо косовска документа, претпостављам разне дипломе, лична документа... Охридским споразумом Косово треба што пре да формира ЗСО и да омогући нормалан и безбедан живот српској мањини на КиМ. Нико од нас не тражи да признамо Косово као независну државу, да имамо амбасаде и остало.

Господин Небојша Човић у свом чланку за лист „Политика” од 4. новембра сматра да су наш приоритет и државни интерес неприхватање ниједног елемента из тзв. Охридског споразума. Сматра да треба да се нађу алтернативни планови за заштиту и повратак Срба на КиМ. На крају наводи да, ако треба, нека се тражи и нови стратешки правац Србије. Такав став заступају и све десничарске странке или, по њима, државотворне.

Који је то нови стратешки правац Србије? То не наводе ни господин Човић ни државотворне странке. Да ли је то БРИКС, или неки кинески, или можда руски споразум? То не знамо. Знамо само да се тражи одбијање Охридског споразума у целости. Све земље западног Балкана настоје да што пре испуне услове ЕУ за свој пријем у чланство ЕУ.

Неке државотворне странке и појединци кажу да треба Косово да уведемо у уставноправни систем Србије. Међутим, нико не наводи на који начин и којим методама то учинити и када ће се то десити.

Приликом посете госпође Урсуле фон дер Лајен Београду на аеродрому ју је дочекао председник Републике Србије Александар Вучић с букетом цвећа, а испратила је премијерка Ана Брнабић. Значи да је дочек високе представнице ЕУ у нашој земљи био на виском државном нивоу.

У заједничком обраћању средствима јавног информисања председник Вучић изнео је податке о нашој економској сарадњи са три најјаче државе ЕУ (Немачка, Француска, Италија) и од свих држава западног Балкана наша земља има 50 одсто сарадње у односу на остале земље западног Балкана, а наш увоз из тих земаља покривен је с око 87 одсто нашег извоза. Наша економска и привредна сарадња с целом ЕУ је око 65 одсто. Сарадња с ЕУ и приступање ЕУ су питање географије. Ми смо европска земља окружена државама чланицама ЕУ и НАТО-а, тако да је наше место само у европској породици.

Треба рећи, а то у својим иступима наводи и сам председник Србије, да је после дешавања у Бањској положај наше земље драстично погоршан и у разговорима с ЕУ и САД тражи се да се тај догађај што пре испита, да се реши и актери казне.

Сматрам да је нашој земљи место у ЕУ. Све земље бившег Варшавског пакта, а све сам их обишао осим Пољске, у периоду од 1967. до 1985. имале су доста нижи животни стандард од нас. Сада, када су чланице ЕУ и НАТО-а, већина има виши стандард од нас.

Ми треба што више и брже да радимо на испуњењу услова за пријем у ЕУ. Што се тиче санкција Русији, мишљења сам да је требало да их уведемо још у пролеће 2022. У ЕУ су високо развијени привреда, екологија, култура, спорт... Наши државници и политичари треба у средствима јавног информисања што више да говоре о предностима чланства у ЕУ, нашој привредној и економској сарадњи, затим донацијама нашој земљи и тада би проценат грађана који су за приступ ЕУ био доста већи.

Мислим да је рад на пријему наше земље у ЕУ приоритет јер се тиме повећава наша привредна активност и све више младих ће остајати овде у земљи. То се ради за омладину и њену бољу будућност.

Проф. др Мирослав Кубуровић,
редовни професор у пензији универзитета у Крагујевцу