Винчанска депонија чека концесионара

Иако европска искуства недвосмислено указују да смеће треба посматрати као сировину од националног значаја и да ваља добро размислити пре него што се у тој области понуди концесија другој држави, актуелна градска власт се определила да управо тај део  комуналног система препусти некој од светских компанија. С обзиром на то да је законска регулатива у овој области непотпуна, а прописи међусобно неусаглашени и у пракси тешко применљиви, сасвим је разумљиво због чега су се градски челници одлучили на тај корак. Бојан Станојевић, градски менаџер, још почетком године је најавио расписивање тендера за концесију винчанске депоније, јединог легалног простора за одлагање смећа у граду, изјавивши том приликом за "Глас јавности" "да је више од 20 највећих светских компанија дало до знања" да је заинтересовано за депонију "Винча". Као последњи рок за расписивање тендера Станојевић је тада навео крај месеца јула, док је потписивање првог уговора о концесији најавио најкасније до краја године. Међутим, тај посао још није спроведен у дело, нити је усвојен дугонајављивани нови закон о заштити животне средине.

Од Снежане Бонџић, из Градског секретаријата за комуналне послове, сазнајемо да ће тендер бити расписан у наредна два месеца. Бонџићева каже да је тендерска документација у финалној фази обраде и да се само чека да Народна скупштина именује свог кандидата који ће, поред експерата предложених од града и Владе Србије, учествовати у раду специјалне комисије задужене за надгледање тендера.

На питање да ли ће будући концесионар евентуално моћи да злоупотреби непостојање квалитетног закона о заштити животне средине, Бонџићева је одговорила да је таква могућност искључена, јер без обзира на то што наш закон није у складу са прописима ЕУ, предузећа заинтересована за концесију мораће у потпуности да испуњавају све европске стандарде из те области  уколико желе да учествују на тендеру.

Весна Јосић, заменик градског секретара за заштиту животне средине, каже да Секретаријат са нестрпљењем очекује нови, са прописима ЕУ усаглашен закон о заштити животне средине, који би, према њеним претпоставкама, требало да буде усвојен најкасније до краја године.

– Ми увелико радимо на изради пројеката везаних за управљање отпадом, јер смо свесни да у том сектору постоји пуно проблема. Међутим, реализацију кочи непостојање доброг закона и дуготрајна процедура његовог усвајања. Решење проблема управљања отпадом је у озбиљном и целовитом приступу на националном нивоу, уз пуну сарадњу свих институција. Знање, искуство и идејни пројекти постоје, једино недостаје законски оквир по европским стандардима и боља институционална сарадња – каже Јосићева.

До тада, корисни отпад из целог Београда одлагаће се као и до сада на јединој градској депонији у Винчи која постоји већ три деценије и удаљена је 30 километара од центра града, путем према Смедереву. Плански се користи уназад 20-ак година, али није прављена по узору на санитарне депоније и представља еколошки проблем за ширу околину.

Реч је о природној падини према Дунаву на површини од око 70 хектара, која је од пре годину дана ограђена, али је смеће све ближе обали реке која је удаљена око два километра. Практично, једина операција која се изводи на депонији јесте пресовање отпада, док уместо машинског погона за рециклажу, различите врсте отпада ручно разврстава тридесетак радника у крајње нехигијенским условима без икакве заштите.
Миодраг Дуњић, шеф отпада, објашњава да се отпад пресује како би се смањила запремина и количина гасова, а метар пресованог отпада прекрива се са 20-30 центиметра шута или земље. Према његовим речима, депонија би са оваквим начином рада могла да функционише наредних 20 година, али тај рок би се свакако продужио осавремењивањем метода рада.

– Нема неконтролисаног одлива вода са депоније, јер их одводним каналима које смо ископали око целе депоније одводимо и сакупљамо на једно место где су смештени таложници – објашњава Дуњић.

Он тврди да депонија подмирује потребе града Београда.

За хемијски отпад и остале опасне материје задужен је Институт за нуклеарне науке "Винча" где се одлаже и нуклеарни отпад, али привремено, јер држава још није одредила локацију за његово трајно складиштење.

Весна Јосић такође мисли да Винча за сада подмирује потребе града, али сматра да је, због количине отпада који се свакодневно тамо допрема, неопходно депонију за почетак довести на санитарни ниво. 

– Санитарна депонија је једна врста еколошке фабрике у којој су дно и странице обложени полиетиленском фолијом, водонепропусном и отпорном на 70 одсто хемикалија које се стварају у комуналном отпаду. Вода из отпада је 10 пута загађенија од фекалне и мора да се пречисти пре испуштања у канализацију – објашњава Јосићева.

Нашој држави тек предстоји озбиљан и сложен посао на решавању годинама запостављаних проблема у области управљања отпадом.