Про­це­ду­ре ду­же од из­град­ње

Кра­ље­во – Пре не­ко­ли­ко да­на иза­бран је из­во­ђач ра­до­ва и пот­пи­сан уго­вор о из­град­њи дру­ге од че­ти­ри пред­ви­ђе­не стам­бе­не згра­де дуж До­си­те­је­ве ули­це у Кра­ље­ву. Реч је о де­лу про­јек­та на­зва­ног „Ур­ба­на ре­ге­не­ра­ци­ја”, а осми­шље­ног још при кра­ју об­но­ве гра­да од по­сле­ди­ца зе­мљо­тре­са, ко­ји се де­сио 2010. го­ди­не. За ту на­ме­ну др­жа­ва је у са­рад­њи с Раз­вој­ном бан­ком Са­ве­та Евро­пе обез­бе­ди­ла 13,5 ми­ли­о­на евра па је град­ња по­ме­ну­те че­ти­ри згра­де, у ко­је би се усе­ли­ло 366 по­ро­ди­ца из 17 оро­ну­лих ку­ћа, тре­ба­ло дав­но да бу­де окон­ча­на. Но, тек је 2018. го­ди­не по­че­ла град­ња пр­ве згра­де од 106 ста­но­ва. У је­сен 2020. та згра­да је за­вр­ше­на и на­ред­не го­ди­не усе­ље­на.

Он­да је рас­пи­сан кон­курс за град­њу дру­ге згра­де и ја­ви­ли су се по­тен­ци­јал­ни из­во­ђа­чи, али су због по­ску­пље­ња гра­ђе­вин­ског ма­те­ри­ја­ла и мај­стор­ских над­ни­ца пред сам пот­пис уго­во­ра од­у­ста­ли. У кон­кур­су ни­је би­ла пред­ви­ђе­на та­ко­зва­на кли­зна ска­ла па се ско­ро две го­ди­не че­ка­ло на рас­пи­си­ва­ње но­ве јав­не на­бав­ке. И та­ман ка­да је кон­курс по­но­вљен и иза­бран из­во­ђач, при­сти­гла је жал­ба јед­ног од кон­ку­ре­на­та. То је зна­чи­ло и но­во од­ла­га­ње град­ње све до­не­дав­но, ка­да је по од­би­ја­њу те жал­бе про­це­ду­ра окон­ча­на уз но­ве це­не ра­до­ва. Пред­став­ни­ци пред­у­зе­ћа „Љу­ба ин­вест” из Па­ра­ћи­на при­хва­ти­ли су да у ро­ку од два­де­сет ме­се­ци сру­ше се­дам ста­рих обје­ка­та и са­гра­де згра­ду од 86 ста­но­ва за око 530 ми­ли­о­на ди­на­ра. При­ли­ком пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра Го­ран Ве­сић, ми­ни­стар гра­ђе­ви­нар­ства, са­о­бра­ћа­ја и ин­фра­струк­ту­ре, уз на­по­ме­ну да је у овом на­се­љу од­ра­стао, дао је обе­ћа­ње.

„Убу­ду­ће, од­но­сно тре­ћа и че­твр­та фа­за об­но­ве ићи ће бр­же, јер смо то ду­жни гра­ђа­ни­ма ко­ји на сво­је ста­но­ве пре­ду­го че­ка­ју”, ис­та­као је Ве­сић.

Кра­љев­ча­ни, ина­че, пре­ду­го че­ка­ју на још не­ко­ли­ко ва­жних ин­ве­сти­ци­ја. Че­ка­ју и че­сто не­го­ду­ју, ре­ци­мо, што не­ма­ју ауто­бу­ску ста­ни­цу већ ауто­бу­ско ста­ја­ли­ште и ни­је им за уте­ху што, ка­ко се че­сто мо­же чу­ти, има­ју аеро­дром. И ту су, ка­жу над­ле­жни, при­лич­но „кри­ве” про­це­ду­ре. На­и­ме, град је по­сле ду­жих пе­ри­пе­ти­ја око вла­сни­штва зе­мљи­шта ку­пио по­ме­ну­то ста­ја­ли­ште. На­ја­вље­на је и обим­на ре­кон­струк­ци­ја ка­ко би се до­би­ла пра­ва ста­ни­ца, али се на јав­ни по­зив, рас­пи­сан по­чет­ком ове го­ди­не за из­ра­ду про­јект­не до­ку­мен­та­ци­је уз по­ну­ду од 2,5 ми­ли­о­на ди­на­ра, ни­ко ни­је ја­вио. Та­ко је и та про­це­ду­ра мо­ра­ла би­ти по­но­вље­на уз, да­бо­ме, по­ве­ћа­ну це­ну на три ми­ли­о­на ди­на­ра. На на­ше пи­та­ње до­кле се с тим по­слом сти­гло, Ма­ри­ца Ми­јај­ло­вић, ди­рек­тор­ка ов­да­шње Ди­рек­ци­је за ур­ба­ни­зам и из­град­њу, од­го­во­ри­ла нам је крат­ко СМС-ом, твр­де­ћи да за при­чу не­ма вре­ме­на. У тој по­ру­ци пи­ше: „Ових да­на се за ауто­бу­ску ста­ни­цу ра­ди тех­нич­ка кон­тро­ла про­јек­та ра­ди до­би­ја­ње гра­ђе­вин­ске до­зво­ле.” Зна­чи, тре­ба­ло би да је на по­мо­лу крај и ове про­це­ду­ре. А ка­да ће по­че­ти ра­до­ви, то још ни­ко не зна. По­ме­ну­та са­го­вор­ни­ца нам је још на­пи­са­ла и да је „усво­јен кон­цепт за град­њу за­тво­ре­ног ба­зе­на па се тре­нут­но ра­ди идеј­ни про­је­кат”.

Ина­че, за ову ин­ве­сти­ци­ју по­др­шку из др­жав­не ка­се дав­но је обе­ћа­ла пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић, а за­тим и Алек­сан­дар Ву­чић, пред­сед­ник Ср­би­је. Че­ка се, да­кле, са­мо до­ку­мен­та­ци­ја.

По­ме­ни­мо и то да се у овом гра­ду са око 38.000 во­зи­ла ну­ди тек око 1.200 уре­ђе­них пар­кин­га, па је мно­го бло­ке­ра, ла­на­ца и ка­та­на­ца на по­сто­је­ћим пар­кин­зи­ма, на­ро­чи­ти ис­пред стам­бе­них згра­да. Град­њу бар јед­не јав­не га­ра­же дав­но је и прет­ход­на власт на­ја­вљи­ва­ла, али од то­га још не­ма ни­шта.

Та­ко­ђе, град Кра­ље­во не­ма ни де­по­ни­ју не­го сме­тли­ште. Исти­на, има нај­ма­ње две де­це­ни­је од ка­да је на­ја­вљи­ва­на град­ња мо­дер­не ре­ги­о­нал­не де­по­ни­је. Го­во­ри­ло се и о мо­гу­ћој ло­ка­ци­ји час на про­сто­ру овог гра­да па „из­во­зу” сме­ћа на де­по­ни­је су­сед­них гра­до­ва. Али за то је, ка­жу, нео­п­ход­на обим­ни­ја по­моћ др­жа­ве па се за са­да, ве­ру­је­мо, опет че­ка на до­го­во­ре и про­це­ду­ре. У ме­ђу­вре­ме­ну се сме­тли­ште по­вре­ме­но сма­њу­је из­би­ја­њем по­жа­ра, а но­вац „од­о­зго” за са­да сти­же са­мо за по­вре­ме­ну са­на­ци­ју и та­ко све, ка­ко из­гле­да, до ко­нач­ног ре­ше­ња и окон­ча­ња ду­ге и ком­пли­ко­ва­не про­це­ду­ре...