Да­ту­ми ра­та и ми­ра де­ле БиХ

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка

Ба­ња­лу­ка – И ову го­ди­ну обе­ле­жи­ће пре­пир­ка око пра­зни­ка, ко­ја у сво­јој осно­ви, сем раз­ли­чи­тог по­гле­да на исто­ри­ју, сим­бо­ли­зу­је и рас­ко­рак у по­гле­ду на бу­дућ­ност БиХ. Ре­пу­бли­ка Срп­ска обе­ле­жа­ва 21. но­вем­бар – дан кад је 1995. го­ди­не пот­пи­си­ва­њем Деј­тон­ског ми­ров­ног спо­ра­зу­ма уз мир до­шло и но­во устрој­ство зе­мље.  

С дру­ге стра­не, Фе­де­ра­ци­ја БиХ ће пра­зно­ва­ти че­ти­ри да­на по­сле, јер се при­пре­ма за обе­ле­жа­ва­ње ЗАВ­НО­БиХ-а, што је це­ре­мо­ни­ја ко­ју у Са­ра­је­ву ре­дов­но бој­ко­ту­ју срп­ски пред­став­ни­ци, сма­тра­ју­ћи та­кво обе­ле­жа­ва­ње не­ис­кре­ним. Спе­ку­ла­ци­је да би бо­шњач­ки и хр­ват­ски чла­но­ви Пред­сед­ни­штва БиХ Де­нис Бе­ћи­ро­вић и Жељ­ко Ком­шић ове го­ди­не, сем у Пред­сед­ни­штву БиХ, по­во­дом 25. но­вем­бра мо­жда мо­гли да свра­те и до Мр­ко­њић Гра­да у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, где је 1943. одр­жа­но пр­во за­се­да­ње ЗАВ­НО­БиХ-а, уне­ле су до­дат­ну нер­во­зу и по­слу­жи­ле као но­ви по­вод за под­се­ћа­ње на уло­гу у ан­ти­фа­ши­стич­кој бор­би.      

Исто­ри­чар Го­ран Ла­ти­но­вић на­вео је да су Ср­би чи­ни­ли ве­ћи­ну уче­сни­ка Зе­маљ­ског ан­ти­фа­ши­стич­ког ве­ћа на­род­ног осло­бо­ђе­ња БиХ (ЗАВ­НО­БиХ), од­но­сно 108 од укуп­но 172 већ­ни­ка, што чи­ни 63 од­сто.

„Хр­ват­ски и му­сли­ман­ски се­па­ра­ти­сти ру­ши­ли су Ју­го­сла­ви­ју де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, од­но­сно бо­ри­ли су се про­тив те­ко­ви­на На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ког ра­та, АВ­НОЈ-а и ЗАВ­НО­БиХ-а, а не­ки њи­хо­ви по­ли­тич­ки пред­став­ни­ци у ФБиХ сла­ве за­се­да­ње ЗАВ­НО­БиХ-а и од­лу­ке ко­је су до­не­се­не 25. но­вем­бра 1943. као та­ко­зва­ни дан др­жав­но­сти БиХ”, оце­нио је Ла­ти­но­вић, ина­че про­фе­сор на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Ба­ња­лу­ци.

Под­се­тив­ши да је у Са­ра­је­ву про­ме­њен на­зив ули­це ко­ја је но­си­ла име по пред­сед­ни­ку ЗАВ­НО­БиХ-а Во­ји­сла­ву Ђе­ди Кец­ма­но­ви­ћу да би до­би­ла име по при­пад­ни­ку па­ра­вој­них му­сли­ман­ских фор­ма­ци­ја из де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, Ла­ти­но­вић је ука­зао да су про­ме­ње­ни на­зи­ви мно­гих ули­ца и шко­ла ко­је су се зва­ле по срп­ским пар­ти­за­ни­ма и ан­ти­фа­ши­сти­ма из Дру­гог свет­ског ра­та, ка­ко у Са­ра­је­ву та­ко и у дру­гим гра­до­ви­ма у ФБиХ. Ла­ти­но­вић је, пре­но­си Ра­дио-те­ле­ви­зи­ја РС, на­по­ме­нуо и да тре­ба има­ти на уму да већ­ни­ке ЗАВ­НО­БиХ-а, као ор­га­на ре­во­лу­ци­је, на­род ни­је би­рао на де­мо­крат­ским из­бо­ри­ма. Под­се­тио је да су Ср­би чи­ни­ли ве­ћи­ну при­пад­ни­ка На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ког по­кре­та и На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ке вој­ске Ју­го­сла­ви­је, то јест 78 од­сто свих пар­ти­за­на са те­ри­то­ри­је да­на­шње БиХ ко­ји су по­ги­ну­ли то­ком ра­та од 1941. до 1945, му­сли­ма­ни око 16 од­сто, а Хр­ва­ти око пет. „Ве­ћи­на му­сли­ма­на и Хр­ва­та са те­ри­то­ри­је да­на­шње БиХ ко­ји су уче­ство­ва­ли у Дру­гом свет­ском ра­ту би­ли су у ору­жа­ним сна­га­ма НДХ и бо­ри­ли се про­тив Ср­ба, као Хи­тле­ро­ви са­ве­зни­ци. Хр­ват­ско и му­сли­ман­ско ста­нов­ни­штво ни­је би­ло из­ло­же­но ге­но­ци­ду, ни­ти би­ло ка­квом про­го­ну у НДХ, па ни­је ни има­ло раз­ло­га да ди­же уста­нак и бо­ри се за оп­ста­нак. Из­у­зе­так чи­не тек по­је­дин­ци, ко­ји су би­ли чла­но­ви Ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је Ју­го­сла­ви­је, ко­ја је у јед­ном тре­нут­ку пре­у­зе­ла во­ђе­ње срп­ског устан­ка и осло­бо­ди­лач­ког ра­та”, ре­као је Ла­ти­но­вић.  

Сум­ње у то да је ан­ти­фа­ши­зам мо­тив за обе­ле­жа­ва­ње 25. но­вем­бра зва­нич­ни­ци Срп­ске има­ју јер у су­сед­ном ен­ти­те­ту као Дан не­за­ви­сно­сти про­сла­вља­ју и 1. март, ка­да је одр­жан ре­фе­рен­дум о се­це­си­ји од Ју­го­сла­ви­је.

„Са­мо бих же­лео да чу­јем од њих бар јед­ном ар­гу­мен­то­ван од­го­вор – ка­ко не пра­зну­ју АВ­НОЈ, а пра­зну­ју ЗАВ­НО­БиХ. Ста­вља­ли су но­ве на­зи­ве с име­ни­ма ули­ца оних ко­ји су би­ли у хан­џар ди­ви­зи­ја­ма и са­рад­ни­ци на­ци­ста. Они ко­ји су де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка би­ли за очу­ва­ње Ју­го­сла­ви­је, а на­кон ње­ног рас­па­да и по­чет­ком гра­ђан­ског ра­та у БиХ по­ста­ли при­пад­ни­ци Вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске не­ма­ју мо­гућ­ност да, уну­тар дис­кур­са ко­ји по­ку­ша­ва да на­мет­не бо­шњач­ка за­јед­ни­ца, пре­до­че ствар­не исто­риј­ске чи­ње­ни­це”, ре­као је До­дик.

Под­се­тио је да је и Ти­то из­ја­вио да је до по­чет­ка ма­ја 1944. у пар­ти­зан­ским фор­ма­ци­ја­ма би­ло 2,5 од­сто му­сли­ма­на, под­се­тив­ши да је и Ро­до­љуб Чо­ла­ко­вић на пр­вом за­се­да­њу ЗАВ­НО­БиХ-а ре­као да се при­ла­же­ње Хр­ва­та и му­сли­ма­на на по­зи­ци­је пар­ти­зан­ске бор­бе од­ви­ја спо­ро, с чи­ме се, ка­же До­дик, са­гла­сио и Хам­ди­ја Ће­мер­лић, је­дан од нај­о­бра­зо­ва­ни­јих му­сли­ма­на тог вре­ме­на и рек­тор Са­ра­јев­ског уни­вер­зи­те­та, ко­ји је на­вео да су се му­сли­ма­ни др­жа­ли па­сив­но пре­ма НОБ-у. До­дик под­се­ћа и на ре­чи ге­не­ра­ла Хам­ди­је Ома­но­ви­ћа, ко­ји је ка­сни­је, на тре­ћем за­се­да­њу ЗАВ­НО­БиХ-а 26. апри­ла 1945. у Са­ра­је­ву, из­ме­ђу оста­лог, из­ја­вио: „Не­ки љу­ди го­во­ре да му­сли­ма­ни у оно вре­ме ни­су по­шли с уста­шким по­кре­том, ни­су се на­шли у ре­до­ви­ма уста­ша, ни­су се на­шли у ре­до­ви­ма оку­па­то­ра, али, дру­го­ви и дру­га­ри­це, ми му­сли­ма­ни мо­ра­мо при­зна­ти да се огром­на ве­ћи­на му­сли­ма­на на­шла на стра­ни оку­па­то­ра”, ци­ти­рао је До­дик ре­чи Ома­но­ви­ћа. Пред­сед­ни­штво ЗАВ­НО­БиХ-а ујед­но је чи­ни­ло и при­вре­ме­ну вла­ду. Ре­зо­лу­ци­јом ко­ја је усво­је­на на пр­вом за­се­да­њу од­ре­ђе­но је да на­ро­де у зе­мљи и ино­стран­ству мо­гу за­сту­па­ти и пред­ста­вља­ти са­мо ЗАВ­НО­БиХ и АВ­НОЈ.