СУБНОР незадовољан односом према споменицима из НОР-а

Ближи се 29. новембар, дан када је пре 80 година у Јајцу на Другом заседању АВНОЈ-а (Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије) ова организација конституисана као законодавно и извршно представничко тело Југославије. Тада је проглашено и федерално уређење будуће земље. Због тога је Дан републике, како су га звали, био један од најзначајнијих празника некадашње Југославије. За тај празник су се организовале свечаности, првачићи полагали заклетву и постајали пионири, али су се и „спајали” дани, што се користило за шопинг туре по иностранству, за одлазак код родбине, а најчешће за свињокољ. Празник је одлуком Скупштине Србије укинут 2002. и полако одлази у заборав. У заборав, изгледа, одлазе и споменици и спомен-обележја посвећени Народноослободилачком рату (НОР).

О многима се све мање води рачуна, а велики број њих се често нађе и на мети вандала и оних који за културу сећања немају поштовања. У Београду тренутно постоји 627 споменика и спомен-обележја из НОР-а и већину је, како каже пуковник Бора Ерцеговац, председник СУБНОР-а Београда, нагризао „зуб времена”.

– За више од половине ратних меморијала у граду потребна је ревитализација. На многима су слова и бројеви скоро невидљиви, ишарани су графитима, делимично поломљени, неки чак и срушени или уклоњени, зарасли у траву и шибље... У последњих 15 година урађена су само два нова споменика из НОР-а (у Сурчину и Барајеву), а обновљено је само осам споменика и то највише у Сурчину – каже Ерцеговац.

Један од основних задатака којима се СУБНОР Београда бави како би очувао сећање на славну Народноослободилачку борбу народа и народности Југославије и Србије 1941–1945. јесте и брига о стању постојећих и изградња нових споменика и спомен-обележја из НОР-а и НОБ-а.

– Ових више од 600 споменика и спомен-обележја из НОР-а су сходно значају онога што обележавају подељени у више категорија. Убедљиво највећи број њих изграђен је у првој деценији после завршетка рата 1945. године па до осамдесетих година прошлог века. У последњих 10-15 година урађено је само неколико нових споменика и спомен-обележја. Осим што је већина стара више деценија и што се не обнављају, посебно је поражавајуће што је последњих година све је више скрнављења (шарање, оштећење, па чак и рушење). Нама најтеже пада однос доброг дела власти, која се уопште не брине о ратним меморијалима – истиче Ерцеговац.

СУБНОР није задовољан ни тиме како се 17 београдских општина, као и општинска јавна предузећа, односе према споменицима, иако им је Закон о ратним меморијалима доделио прецизно регулисане обавезе.

– Средства у буџету планирана за одржавање ратних меморијала не користе се у те сврхе, заобилази се редовно одржавање, не постоји интересовање да се пронађу починиоци који скрнаве споменике, нема сарадње са општинским борачким удружењима, пружа се отпор иницијативама борачких удружења. Драстичан пример је случај из 2018. године у Младеновцу, када су се појединци успротивили постављању бисте народном хероју Божидарки Дамјановић Кики… – набраја Ерцеговац.

Изузетак од оваквог односа власти, како истиче, само су садашњи председници општина Сурчин, Сопот, Младеновац, Звездара и Барајево.

– Они нам по овим и многим другим питањима исказују велико разумевање, пружају подршку и помоћ општинским борачким удружењима и СУБНОР-у града – каже Ерцеговац.

СУБНОР нема финансијска средства којима би одржавао споменике. Новац који добију на конкурсу не може се (због строго дефинисане намене тих средстава) користити за споменике.

– Због неодговорног односа већег дела локалних власти, наши чланови „из својих џепова”, од скромних пензија, одвајају новац како би колико-толико одржавали бар неки споменик. Примера ради, за изграду бронзане бисте народног хероја Божидарке Дамјановић Кике наши другови су сами у Младеновцу скупили 1.500 евра. Затим су својим средствима у последњих десетак година ревитализовали 17 споменика (писање слова, поправка постамента и споменика, брисање графита са споменика…). А и својим алатом и материјалом, у радним акцијама, уређују околину и зелене површине – рекао је Ерцеговац.

Примера за то има много, сећа се Ерцеговац.

– Један од њих се односи на Споменик куриру који је годинама стајао испред Спортског центра „Шумице” на Вождовцу. Пре неколико година непознати вандали су га срушили и споменик је дуго лежао у прашини. Надлежни нису предузели ништа. Реаговао је члан СУБНОР-а Срећко Љубисављевић. Он је од своје невелике пензије издвојио новац и, уз помоћ својих другара, вратио споменик на његово место. Други случај је споменик народним херојима на Калемегдану, који су у последње време три пута вандали ишарали графитима. И сваки пут, уместо да надлежни раде свој посао – да овај део парка „покрију” видео-надзором, ухвате починиоце – они само очисте споменик. А често га очистимо и ми или активисти неких других сродних организација. Зато питамо: „Чији су ратни меморијали из НОР-а и НОБ-а”? – каже Ерцеговац.

За одржавање задужени република и локална самоуправа

Законом о ратним меморијалима регулисана су питања надлежности и одговорности у вези са спречавањем пропадања, оштећења и одржавањем споменика у, како се наводи, „достојанственом и препознатљивом стању”.

– Закон предвиђа редовно одржавање. Такође, закон предвиђа финансијска средства у буџетима републике, градова и општина искључиво за ове намене. Прецизиране су и обавезе јавних комуналних предузећа. Сви нивои власти, посебно општине, обавезни су да воде прецизну евиденцију о броју и стању ратних меморијала на својој територији. У закону се нигде не спомињу борачка удружења у смислу одређених обавеза према споменицима – напомиње Бора Ерцеговац, председник СУБНОР-а Београда.