Узлет конзервативаца на крилима миграције

За европске изборе следеће године морамо да имамо конзервативну већину у парламенту јер нам треба боља Европска комисија, каже нам Давид Квадри из омладинског огранка италијанске Лиге. Резултати управо одржаних избора у Холандији га додатно охрабрују у том ставу. Без обзира на то да ли ће Герт Вилдерс успети да формира владу или ће га ривали заобићи неким неочекиваним савезом попут недавне постизборне комбинаторике у Шпанији, којом је социјалиста Санчез успео да остане на премијерској позицији, успех Вилдерсове Партије слободе биће ветар у леђа свим конзервативцима земаља ЕУ, пред следеће изборе за Европски парламент. Као што су претходни изборни успеси десних партија у Италији, Шведској, Финској, Шпанији, Словачкој били замајац за холандске конзервативце.

„Волео бих да у новом пројекту ЕУ буде мање политичких одлука, а више да се поклања пажња социјалним и економским питањима. Такође, мислим да би било добро да Србија и друге државе које поштују свој национални идентитет уђу у ЕУ”, каже Квадри, који је почетком месеца учествовао на конференцији конзервативаца у Београду у организацији Српске народне партије. На скупу су били представници конзервативних странака из свих делова света, међу којима и амерички републиканци, француско Национално окупљање, шпански Вокс, Алтернатива за Немачку, мађарски Фидес...

Квадри је на скупу причао о важности таквих састанака за уједињавање конзервативних политичара из различитих земаља, а за „Политику” је објаснио да је „важно да ујединимо десницу и да је ојачамо у конструктивну заједницу конзервативних активиста у Европи и свету као што је левица била активна у повезивању”, сматра Квадри.

Успон деснице на европском тлу тумачи се као одговор грађана на несналажење лево-либералних влада у ситуацијама економске, пандемијске, мигрантске и разних других криза протеклих година. У последње време често се вишегодишњи проблем прилива миграната из Африке и са Блиског истока помиње као пресудан за одлуку бирача кога ће заокружити на гласачком листићу. У Италији је то био ако не пресудан, онда сигурно међу два-три одлучујућа разлога за формирање десничарске владе Ђорђе Мелони. У међувремену, притисак на сицилијанско острво Лампедуза не јењава. Више од 127.000 људи дошло је до Италије преко мора током 2023, што је скоро двоструко више у односу на исти период прошле године.

„Морамо да појачамо медитеранску границу и граничну сигурност у Европи. Треба нам јасан приступ проблему миграција на европском нивоу. Морамо да поштујемо политику азила и прихватимо људе који стварно беже од рата, али не можемо бити преплављени масовном миграцијом, нити третирани као камп за азил од стране ЕУ”, истиче Квадри.

Указујући на тренутну сложеност ситуације у његовој земљи због мигрантске кризе, Димитри Коин, такође функционер Лиге , каже да ова странка велике миграције види као притисак који се врши на Владу Италије.

„Све је то повезано са кризама у Украјини и Израелу. Немогуће је замислити пресељење читавог становништва. Сваки пут када смо предузимали одлучне мере, као Матео Салвини кад је био министар унутрашњих послова, увек су долазили јаки притисци из Европе”, каже Коин, осврћући се на оптужбе да је Салвини 2019. као министар полиције блокирао пристанак спасилачког брода, чиме је угрозио животе миграната претходно спасених из вода Медитерана.

Сада се, према његовим речима, читава влада нашла у тешкој ситуацији и покушава да нађе решење за овај проблем. Отуда долази и идеја Мелонијеве о изградњи два прихватна кампа за мигранте у Албанији. Та намера није наишла на одушевљење либералног дела Старог континента. У овонедељном саопштењу Савета Европе наводи се да ће потписани меморандум утицати на људска права избеглица, јер отвара низ питања, попут благовременог искрцавања, утицаја на спасилачке операције, правичности процедура за азил, идентификације осетљивих особа...

Коин: Све странке у Италији заступају политику сарадње са Србијом

Као председник парламентарне групе пријатељства између Србије и Италије, Димитри Коин каже за наш лист да су односи две земље добри и да све странке у Италији, без обзира на то да ли су десница или левица, заступају политику сарадње са Србијом. „Због тога ја као председник групе пријатељства промовишем дијалог и разговор, јер се само тако може сазнати ситуација у појединим земљама, али и то како размишљају наши функционери о одређеним геополитичким питањима. Радио сам доста са бившим амбасадором Србије у Риму Гораном Алексићем и са радошћу чекам долазак новог амбасадора”, закључује Коин.