Uzlet konzervativaca na krilima migracije

Za evropske izbore sledeće godine moramo da imamo konzervativnu većinu u parlamentu jer nam treba bolja Evropska komisija, kaže nam David Kvadri iz omladinskog ogranka italijanske Lige. Rezultati upravo održanih izbora u Holandiji ga dodatno ohrabruju u tom stavu. Bez obzira na to da li će Gert Vilders uspeti da formira vladu ili će ga rivali zaobići nekim neočekivanim savezom poput nedavne postizborne kombinatorike u Španiji, kojom je socijalista Sančez uspeo da ostane na premijerskoj poziciji, uspeh Vildersove Partije slobode biće vetar u leđa svim konzervativcima zemalja EU, pred sledeće izbore za Evropski parlament. Kao što su prethodni izborni uspesi desnih partija u Italiji, Švedskoj, Finskoj, Španiji, Slovačkoj bili zamajac za holandske konzervativce.

„Voleo bih da u novom projektu EU bude manje političkih odluka, a više da se poklanja pažnja socijalnim i ekonomskim pitanjima. Takođe, mislim da bi bilo dobro da Srbija i druge države koje poštuju svoj nacionalni identitet uđu u EU”, kaže Kvadri, koji je početkom meseca učestvovao na konferenciji konzervativaca u Beogradu u organizaciji Srpske narodne partije. Na skupu su bili predstavnici konzervativnih stranaka iz svih delova sveta, među kojima i američki republikanci, francusko Nacionalno okupljanje, španski Voks, Alternativa za Nemačku, mađarski Fides...

Kvadri je na skupu pričao o važnosti takvih sastanaka za ujedinjavanje konzervativnih političara iz različitih zemalja, a za „Politiku” je objasnio da je „važno da ujedinimo desnicu i da je ojačamo u konstruktivnu zajednicu konzervativnih aktivista u Evropi i svetu kao što je levica bila aktivna u povezivanju”, smatra Kvadri.

Uspon desnice na evropskom tlu tumači se kao odgovor građana na nesnalaženje levo-liberalnih vlada u situacijama ekonomske, pandemijske, migrantske i raznih drugih kriza proteklih godina. U poslednje vreme često se višegodišnji problem priliva migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka pominje kao presudan za odluku birača koga će zaokružiti na glasačkom listiću. U Italiji je to bio ako ne presudan, onda sigurno među dva-tri odlučujuća razloga za formiranje desničarske vlade Đorđe Meloni. U međuvremenu, pritisak na sicilijansko ostrvo Lampeduza ne jenjava. Više od 127.000 ljudi došlo je do Italije preko mora tokom 2023, što je skoro dvostruko više u odnosu na isti period prošle godine.

„Moramo da pojačamo mediteransku granicu i graničnu sigurnost u Evropi. Treba nam jasan pristup problemu migracija na evropskom nivou. Moramo da poštujemo politiku azila i prihvatimo ljude koji stvarno beže od rata, ali ne možemo biti preplavljeni masovnom migracijom, niti tretirani kao kamp za azil od strane EU”, ističe Kvadri.

Ukazujući na trenutnu složenost situacije u njegovoj zemlji zbog migrantske krize, Dimitri Koin, takođe funkcioner Lige , kaže da ova stranka velike migracije vidi kao pritisak koji se vrši na Vladu Italije.

„Sve je to povezano sa krizama u Ukrajini i Izraelu. Nemoguće je zamisliti preseljenje čitavog stanovništva. Svaki put kada smo preduzimali odlučne mere, kao Mateo Salvini kad je bio ministar unutrašnjih poslova, uvek su dolazili jaki pritisci iz Evrope”, kaže Koin, osvrćući se na optužbe da je Salvini 2019. kao ministar policije blokirao pristanak spasilačkog broda, čime je ugrozio živote migranata prethodno spasenih iz voda Mediterana.

Sada se, prema njegovim rečima, čitava vlada našla u teškoj situaciji i pokušava da nađe rešenje za ovaj problem. Otuda dolazi i ideja Melonijeve o izgradnji dva prihvatna kampa za migrante u Albaniji. Ta namera nije naišla na oduševljenje liberalnog dela Starog kontinenta. U ovonedeljnom saopštenju Saveta Evrope navodi se da će potpisani memorandum uticati na ljudska prava izbeglica, jer otvara niz pitanja, poput blagovremenog iskrcavanja, uticaja na spasilačke operacije, pravičnosti procedura za azil, identifikacije osetljivih osoba...

Koin: Sve stranke u Italiji zastupaju politiku saradnje sa Srbijom

Kao predsednik parlamentarne grupe prijateljstva između Srbije i Italije, Dimitri Koin kaže za naš list da su odnosi dve zemlje dobri i da sve stranke u Italiji, bez obzira na to da li su desnica ili levica, zastupaju politiku saradnje sa Srbijom. „Zbog toga ja kao predsednik grupe prijateljstva promovišem dijalog i razgovor, jer se samo tako može saznati situacija u pojedinim zemljama, ali i to kako razmišljaju naši funkcioneri o određenim geopolitičkim pitanjima. Radio sam dosta sa bivšim ambasadorom Srbije u Rimu Goranom Aleksićem i sa radošću čekam dolazak novog ambasadora”, zaključuje Koin.