Коме сензори из аутомобила шаљу податке

У модерни аутомобили инсталирано је 150 разних сензора. Они бележе понашање у вожњи, заузетост седишта, убрзање, чак познају музички укус возача, препознају грешке у вожњи и одређују локацију возила.

Са овом ризницом података, произвођачи имају богато знање о возачима и возилима.

„Модерни аутомобили знају све о својим возачима”, каже Фолкер Лудеман, научни директор Центра за заштиту података на Универзитету у Оснабрику.

Да ли је аутомобил је тако постао шпијун, тема је великог истраживања које је провео немачки јавни сервис АРД.

Неки подаци се годинама користе да би се очитавале грешке у механичарским радионицама. У неким случајевима, њихово прикупљање је обавезно по закону, као на пример да би се пратила  емисија штетних гасова тако што се евидентира колико горива троши возило.

Од лета 2022. новорегистровани аутомобили морају да буду опремљени и уређајима за меморисање података о незгодама.

„Појединачна запажања могу бити безопасна, али ако се подаци обједине, комбинују и процене, то може довести до озбиљних повреда приватности“, објашњава Лудеман.

Подаци о заузетости седишта које аутомобил „зна“ како би упозорио да се веже појас, ако је седиште заузето.

Шта када се то комбинује о подацима о одредишту вожње?

„Ако се тежина на седишту непрекидно повећава током периода од девет месеци и често се посећује специјализована продавница за бебе, онда свако ко има приступ овај податак зна да се ​​ови возачи и њихове породице суочавају са великим променама у својој животној ситуацији“, истиче Лудеман.

Возачи обично не знају ко има које њихове податке и шта се са њима дешава.

„Већина је ускладиштена на серверима произвођача“, објашњава Лудеман. „А они одлучују ко ће добити податке.“

За сада само произвођачи аутомобила могу приступити и користити ове податке. А они то и раде.

Јер, ко има приступ подацима, одлично послује са њима. Према Лудеману, не ради се само о подацима путника у возилу. Хитни позив у ЕУ, такозвани Е-кол, аутоматски упућује хитни позив када се ваздушни јастук у ауту отвори.

„Уколико су возила повезана на систем Е-кол, позив за хитне случајеве не иде на број хитних служби 110 или 112, већ на број произвођача. А онда они одлучују која шлеп-служба ће бити ангажована и која радионица прима налог за поправку“, каже стручњак.

Могућности су толике да отварају нове прохтеве. Постоји борба између произвођача аутомобила, хитних служби, софтверских компанија, радионица, болница и осигуравајућих кућа.

Они су препознали оно што стручњаци доказују бројкама: новац се може зарадити на незнању купаца.

Према консултантској кући Мекинси, умрежавање возила и коришћење података из аутомобила имају велики економски потенцијал. Произвођачи, добављачи и пружаоци услуга би могли да до 2030. године, када 95 одсто свих возила буде умрежено, да очекују око 400 милијарди долара годишње.

Наша свакодневица је све више умрежена – плишане играчке, тостери и фрижидери постали су „паметни“ (смарт). Али ко поседује податке?

Потрошачи обично претпостављају да имају права на податке које генеришу, укључујући и податке из аутомобила. „У стварности, права на то ко шта поседује су нејасна“, каже Лудеман, преноси Дојче веле.

Подаци још увек припадају произвођачима. Али нови закон омогућава корисницима да по први пут одреде да ли и у којој мери трећа лица имају приступ њиховим подацима – и у коју сврху.

Законом о подацима у ЕУ, који треба да ступи на снагу 2025. године, регулисаће се када компаније и приватна лица могу да примају и деле информације са умрежених уређаја. Истовремено, треба спречити незаконит пренос података. „У одређеном смислу, ово је пропис који има смисла“, објашњава Лудеман.

Али многе компаније оклевају да појачају заштиту података, каже Михаел Хајзе, главни економиста ХQ Траста. Он сматра да би потрошачи штошта морали да плаћају више уколико не плаћају и подацима. „Тренутно смо мало превише рестриктивни“, сматра он.

Али то није довољно за АДАЦ, највеће удружење возача у Европи. Удружење захтева да возачи морају да знају који подаци из њиховог аутомобила се прикупљају, чувају и вреднују, да морају бити у могућности да искључе обраду и прослеђивање података и сами одлучују ко има приступ подацима о њиховом возилу.

А планирани закон не иде довољно далеко ни за заштитнике потрошача. Они желе јаснију регулативу на нивоу ЕУ.