Kome senzori iz automobila šalju podatke

U moderni automobili instalirano je 150 raznih senzora. Oni beleže ponašanje u vožnji, zauzetost sedišta, ubrzanje, čak poznaju muzički ukus vozača, prepoznaju greške u vožnji i određuju lokaciju vozila.

Sa ovom riznicom podataka, proizvođači imaju bogato znanje o vozačima i vozilima.

„Moderni automobili znaju sve o svojim vozačima”, kaže Folker Ludeman, naučni direktor Centra za zaštitu podataka na Univerzitetu u Osnabriku.

Da li je automobil je tako postao špijun, tema je velikog istraživanja koje je proveo nemački javni servis ARD.

Neki podaci se godinama koriste da bi se očitavale greške u mehaničarskim radionicama. U nekim slučajevima, njihovo prikupljanje je obavezno po zakonu, kao na primer da bi se pratila  emisija štetnih gasova tako što se evidentira koliko goriva troši vozilo.

Od leta 2022. novoregistrovani automobili moraju da budu opremljeni i uređajima za memorisanje podataka o nezgodama.

„Pojedinačna zapažanja mogu biti bezopasna, ali ako se podaci objedine, kombinuju i procene, to može dovesti do ozbiljnih povreda privatnosti“, objašnjava Ludeman.

Podaci o zauzetosti sedišta koje automobil „zna“ kako bi upozorio da se veže pojas, ako je sedište zauzeto.

Šta kada se to kombinuje o podacima o odredištu vožnje?

„Ako se težina na sedištu neprekidno povećava tokom perioda od devet meseci i često se posećuje specijalizovana prodavnica za bebe, onda svako ko ima pristup ovaj podatak zna da se ​​ovi vozači i njihove porodice suočavaju sa velikim promenama u svojoj životnoj situaciji“, ističe Ludeman.

Vozači obično ne znaju ko ima koje njihove podatke i šta se sa njima dešava.

„Većina je uskladištena na serverima proizvođača“, objašnjava Ludeman. „A oni odlučuju ko će dobiti podatke.“

Za sada samo proizvođači automobila mogu pristupiti i koristiti ove podatke. A oni to i rade.

Jer, ko ima pristup podacima, odlično posluje sa njima. Prema Ludemanu, ne radi se samo o podacima putnika u vozilu. Hitni poziv u EU, takozvani E-kol, automatski upućuje hitni poziv kada se vazdušni jastuk u autu otvori.

„Ukoliko su vozila povezana na sistem E-kol, poziv za hitne slučajeve ne ide na broj hitnih službi 110 ili 112, već na broj proizvođača. A onda oni odlučuju koja šlep-služba će biti angažovana i koja radionica prima nalog za popravku“, kaže stručnjak.

Mogućnosti su tolike da otvaraju nove prohteve. Postoji borba između proizvođača automobila, hitnih službi, softverskih kompanija, radionica, bolnica i osiguravajućih kuća.

Oni su prepoznali ono što stručnjaci dokazuju brojkama: novac se može zaraditi na neznanju kupaca.

Prema konsultantskoj kući Mekinsi, umrežavanje vozila i korišćenje podataka iz automobila imaju veliki ekonomski potencijal. Proizvođači, dobavljači i pružaoci usluga bi mogli da do 2030. godine, kada 95 odsto svih vozila bude umreženo, da očekuju oko 400 milijardi dolara godišnje.

Naša svakodnevica je sve više umrežena – plišane igračke, tosteri i frižideri postali su „pametni“ (smart). Ali ko poseduje podatke?

Potrošači obično pretpostavljaju da imaju prava na podatke koje generišu, uključujući i podatke iz automobila. „U stvarnosti, prava na to ko šta poseduje su nejasna“, kaže Ludeman, prenosi Dojče vele.

Podaci još uvek pripadaju proizvođačima. Ali novi zakon omogućava korisnicima da po prvi put odrede da li i u kojoj meri treća lica imaju pristup njihovim podacima – i u koju svrhu.

Zakonom o podacima u EU, koji treba da stupi na snagu 2025. godine, regulisaće se kada kompanije i privatna lica mogu da primaju i dele informacije sa umreženih uređaja. Istovremeno, treba sprečiti nezakonit prenos podataka. „U određenom smislu, ovo je propis koji ima smisla“, objašnjava Ludeman.

Ali mnoge kompanije oklevaju da pojačaju zaštitu podataka, kaže Mihael Hajze, glavni ekonomista HQ Trasta. On smatra da bi potrošači štošta morali da plaćaju više ukoliko ne plaćaju i podacima. „Trenutno smo malo previše restriktivni“, smatra on.

Ali to nije dovoljno za ADAC, najveće udruženje vozača u Evropi. Udruženje zahteva da vozači moraju da znaju koji podaci iz njihovog automobila se prikupljaju, čuvaju i vrednuju, da moraju biti u mogućnosti da isključe obradu i prosleđivanje podataka i sami odlučuju ko ima pristup podacima o njihovom vozilu.

A planirani zakon ne ide dovoljno daleko ni za zaštitnike potrošača. Oni žele jasniju regulativu na nivou EU.