Бесплатни лекови за најтеже болеснике

Клинике и све остале здравствене установе дужне су да обезбеде лек за пацијенте у тешком стању, на пример у случају сепсе или других стања када је болесник животно угрожен, а никако да траже да родбина пацијената неки лек купи из свог џепа.

На ову обавезну праксу пословања у свим здравственим установама подсетила је директорка Завода за здравствено осигурање Светлана Вукајловић, јер смо пре неколико дана објавили да се неки антибиотици последњих генерација, попут „линезолида” и „тигециклина”, могу добити само ако их пацијенти сами обезбеде. Реч је о врло ефикасним антибиотицима, који се чувају и користе у случају тешких инфекција, када други антибиотици нису делотворни због резистентности бактерија које су, на пример изазвале сепсу, па треба реаговати брзо и спасти живот. Ови антибиотици су регистровани у Србији, а стручну промоцију имали су на Конгресу Удружења за антибиотску хемотерапију у Новом Саду.

Директорка Фонда тврди да су и ови антибиотици, попут свих других лекова, који су регистровани, доступни пацијентима, иако се не налазе на позитивној листи лекова. Здравствена установа на основу мишљења конзилијума дужна је да у року од 48 сати хитно интервенише и набави лек који је потребан. Вукајловићева је навела и два примера када су установе већ биле у прилици да набављају један од два поменута антибиотика: први пут да би се спасао живот тешко повређеном спортисти, а у другом случају је установа инсистирала да обезбеди мале количине, у случају појаве тешких случајева сепсе.

– Желим да подсетим руководиоце установа да је по прописаној регулативи здравствена установа дужна да обезбеди сваки лек код тешких стања. Наравно то се не односи на такозвана терминална стања болести, као ни за цитостатике који немају потврђено ефикасно дејство. Упућивање пацијента да сам набави лек по садашњој регулативи сматра се привредним преступом – подсећа Светлана Вукајловић.

Оваква пракса је довела до драстичног пада рефундација, односно до повраћаја новца за лекове купљене за свој новац. Вукајловићева наводи да је за повраћај трошкова за купљене лекове током 2000. године из новца Фонда здравственог осигурања трошено 500 милиона динара, а прошле године је на рефундације отишло једва милион и по динара месечно.

На примедбу да се грађани, нарочито пензионери, жале да за велики број лекова, који добијају на рецепт, плаћају знатне износе партиципације, који оптерећује породични буџет, директорка Фонда је најавила боље дане крајем године. За тада је, казала је Светлана Вукајловић, планирана нова корекција листе лекова, значи препарата који се издају на рецепт, па би многи лекови убудуће имали нижу цену, а плаћаће се и мањи износи партиципације. Такође, подсетила је она, грађани имају прилику да у својим филијалама приложе доказ о материјалној угрожености и попуне одговарајући образац и буду ослобођени плаћања партиципација. Најсиромашнији осигураници ослобођени су у потпуности плаћања партиципација.