И директоре има ко да казни

Уобичајена пракса приватних компанија да због лошег пословања оставља без плате или посла људе на руководећим местима не важи за јавна предузећа у Србији. Напротив, уобичајено је да мандат директора неког јавног предузећа траје колико и мандат владе која га је поставила, чак и ако фирма послује с губитком. И обрнуто – директор чије предузеће успешно послује углавном се смењује са променом власти, без обзира на пословни резултат.

Тако испада да су грађани по правилу осуђени да трпе последице погрешног избора странака, чији кадрови у јавном сектору лоше раде свој посао, без страха од последица.

Први потез у промени таквих правила, чини се, повукао је градоначелник Ужица Јован Марковић предложивши Градском већу да казни пет директора градских комуналних предузећа умањењем плате за 10 одсто, због лошег рада у септембру. Предлажући ову меру која је изузетак у управљању домаћим јавним предузећима, градоначелник Ужица навео је да су током прошлог месеца на више градилишта уочени неажурност и бројни пропусти у раду Дирекције за изградњу, „Топлоте”, „Водовода”, комуналног предузећа „Биоктош” и „Нискоградње”.

Од септембра у том граду трају радови на неколико великих пројеката (гасовод, топловод, водовод, реконструкција улица) и поред објективних разлога за кашњење, Марковић је, како објашњава за „Политику”, имао утисак да није било довољно координације између јавних предузећа, која су задужена за њихову реализацију, као и да је узрок кашњења неажурност градских комуналних кућа. Због тога је предложио да се одговорни ударе по џепу.

„Неки кажу да их није требало кажњавати, други кажу требало је више, али циљ ове казне је да појача принцип личне одговорности”, каже градоначелник Ужица одговарајући на питање да ли је казна превише блага.

Без обзира на то што умањење плате за десет одсто представља више опомену него озбиљну санкцију, оно је значајно, јер показује да је неко ипак обратио пажњу на квалитет рада тих предузећа и предузео неке мере, оцењује Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија.

Сличан пример кажњавања директора забележен је још 2001. године када је, због лошег резултата у пословању, смењен тадашњи први човек ЈП „Колубара” Владимир Јовичић. Тај случај је, међутим, добио политичку конотацију, будући да је Демократска странка Србије тврдила да је Јовичић смењен из политичких разлога.

Смене су се, осим због промене владајућих партијских гарнитура, догађале и због одласка на нову функцију. Тако је остало нејасно да ли је Бранко Јоцић, функционер Нове Србије, крајем прошле године смењен са места директора „Путева Србије”, будући да се месецима раније причало о слабим резултатима тог предузећа, или је, заправо, само унапређен, с обзиром на то да је прешао на место државног секретара за инфраструктуру.

Практично све досадашње смене са руководећих положаја у јавним предузећима (великим републичким, или општинским и градским) дешавале су се управо из политичких разлога – после избора и конституисања нових власти. Тешко је сетити се да је и један директор јавног предузећа замењен усред мандата власти која га је поставила, што и не чуди, с обзиром на то да је јавна тајна да фирме којима управљају локалне самоуправе или држава, партијама служе не само за ухлебљење страначких  кадрова и куповину њихове лојалности, већ и као извор финансирања. Адекватној контроли не доприноси ни то што у управним одборима седе људи које делегирају странке и чији је посао да постављају и смењују руководиоце, контролишу и оцењују њихов рад, јер је реч углавном о њиховим партијским колегама или коалиционим партнерима.

У околностима када изостаје кажњавање за пропусте и лоше пословање, осим приватизације као крајњег лека, јавност у раду и кадрирању били би, према оцени стручњака, најбољи начин контроле јавних предузећа.

Јавни сектор је, како оцењује Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања Института друштвених наука, тренутно рак-рана наше привреде. „Он је велики проблем како због задужености, губитака, презапослености, неефикасности, тако и због тога што је у чељустима партија које зарад својих интереса блокирају увођење неког ефикасног и рационалног система у њихов рад”, каже Шуковић.

Пријатно изненађен потезом градоначелника Ужица, Шуковић сматра да је то можда мали корак у овом тренутку, али да може бити велики у будућности.

„То је нешто што је Србији неопходно – да рад јавних предузећа буде транспарентан, да се на руководећа места у тим предузећима доводе људи путем конкурса, они који су способни, а не они који су политички подобни. Према томе, ако је то предузето у том правцу, онда је то добар сигнал”, каже Шуковић, који је и члан Савета за борбу против корупције.

Немања Ненадић указује да су механизми контроле над јавним предузећима углавном слаби, осим кад је реч о крајњем средству, смени.

„И када долази до таквих смена, не можемо чути који су разлози, што онда ствара утисак да је политички критеријум пресудан за избор или разрешење. Проблем је што се смене не образлажу јасним показатељима о квалитету рада и што се ни при избору челника не ставља у први план њихова стручност него њихова повезаност са владајућим партијама”, каже Ненадић.

Посебан проблем су републичка јавна предузећа. Шуковић подсећа да је у 17 великих јавних предузећа у прошлој години зарада била око 40 одсто већа од просека у привреди Србије, те да плате директора износе неколико стотина хиљада динара, а да су при том потпуно нетранспарентне. „Захваљујући партократској структури, они су заштићени као бели медведи, могу да раде шта год хоће, да дају спонзорства коме хоће и како хоће. Када би могло да се види шта они раде и како онда спонзори њима враћају, каква је то корупција, мислим да би то било чудо невиђено. Због тога је добро ако је неко почео барем мало то да ремети”, сматра Шуковић.

Иако је градоначелник Ужица повукао потез без преседана, он се ипак (још) није у потпуности ослободио партијских стега. Истичући да су кажњени директори на та места постављени пре формирања нове градске власти, и да су међу њима и његове страначке колеге из Демократске странке, Јован Марковић најављује и смену директора, али најпре оних који нису чланови ДС-а. А на питање зашто и демократе неће бити смењене ако једнако лоше раде, он каже да ће сменити и њих ако не буду радили боље.

Својеврстан помак у јавности именовања челника јавних предузећа начињен је у главном граду где је први пут расписан конкурс за директоре 18 предузећа и служби чији је оснивач град Београд. Да ли заиста партијска опредељеност није била пресудна у одабиру кадрова, односно да ли је била важнија од стручности кандидата, биће познато ових дана када ће бити обављена и прва постављења.

О конкурсу као начину за попуњавање директорских места размишљала је и актуелна влада, али, како је недавно медијима рекао министар државне управе и локалне самоуправе Милан Марковић, од те идеје су одустали због недостатка времена. Он, ипак, потврђује да су промене у начину избора челних људи највећих јавних предузећа неопходне. Било је случајева, како је Марковић недавно рекао, да се министар хвата за главу, јер је директор јавног предузећа које је у надлежности министарства делио станове и плате по својој вољи.

Б. Баковић
А. Маринковић