Соколана коју је прегазила пруга

Ужице – Деценије пролазе, али не бледе сећања Ужичана на бившу Соколану и Јосифа Јехличку утемељивача соколског духа у овоме крају. Здање Соколане срушено је пре пола века због изградње барске пруге, али се и данас неки питају да ли је то култно место многих генерација морало на тај начин тако тужно да заврши.

Чеху Јехлички, славенофилу који је пред балканске ратове дошао у ову варош и трајно јој усадио спортски дух, подигнута је спомен-биста на Тргу Светог Саве између Ужичке гимназије и Цркве Светог Ђорђа. Мишићав и снажан, поноситог држања и усправног хода, увек обријане главе био је професор фискултуре Јосиф Јехличка (1891–1986).

Донео је овде соколски дух, заговарао здрав живот уз сталне физичке активности. Најпре као добровољац ратовао за Србију у Великом рату стекавши одликовања, а по ослобођењу, као неприкосновени ауторитет у вароши, успео да омасови гимнастику и спорт. Припремао ученике за слетске вежбе и спортска такмичења. Име неуморног Јехличке знало је и старо и младо.

„Спортски се облачио, хладном водом умивао, јео разноврсну храну, увече дуго шетао или лагано трчао. Атлетски развијен, а изузетног, соколовог вида, Јехличка је као професор фискултуре волео да види човека усправног хода. Код својих ученика, али и осталих који су били погрбљени, он је својом челичном песницом исправљао кичму тако што је песницу подметао под кичмени пршљен подигавши увис таквог и држао га дуго у том положају. Овај би јечао, није смео гласно да испољава бол, али је зато после ходао и стајао усправно. У случају да неко од ђака ишчаши ногу или руку Јехличка је вештим потезом своје руке намештао ишчашени зглоб”, пише „Ужичанствено” о овом незаборављеном професору.

Као оснивач ужичког соколског друштва „Душан Силни” Јехличка је био и иницијатор за изградњу Соколског дома познатијег као Соколана. То здање са стубовима (површине око 1.200 квадрата) подигнуто је 1934. године, у стилу романтизма са елементима српско-византијског наслеђа. Изградња је у значајној мери финансирана добровољним прилозима Ужичана из дијаспоре, а соколска омладина изводила је земљане радове. У средишту здања била је вежбаоница са позорницом, а на спрату читаоница, сала за предавања и музичка дворана.

У Соколани, белом храму за понос граду, организоване су спортске манифестације, културни програми, зборови грађана... Овде је у послератно доба било седиште Друштва за телесно васпитање „Партизан”. У овом здању одигране су незаборавне кошаркашке и одбојкашке утакмице ужичких клубова, а седамдесетих снимане секвенце филма „Ужичка република”. Соколана је била место где се изграђивао животни став да је потребно ослањати се на упорност и сопствене снаге. Својеврстан симбол преданости идеји за физички и духовни препород нације.

„Увече би млади долазили у Соколану да вежбају на справама. Јехличка је имао своје најбоље вежбаче на свакој справи. Понекад им је прилазио и показивао како треба. Многи ужички младићи били су праве атлете и акробате на справама, њима је Јехличка био идол.”

Након 48 година проведених у Ужицу Јосиф Јехличка у октобру 1958. одлази у пензију и сели се у Београд. Наставивши здраво и активно да живи, дочекао је бројно потомство и дубоку старост. У граду крај Ђетиње није заборављен, овде му је 2018. откривена спомен-биста. На њој је уписано: „Јосиф Јехличка, оснивач сокола у Ужицу, рођењем Чех, срцем Ужичанин”.

По одласку свог утемељитеља Јехличке ни ужичка Соколана није остала иста. Ипак, привлачила је Ужичане својим садржајима до средине седамдесетих, када је изненада била предвиђена за рушење. По тадашњем објашњењу власти, нашла се уз управо трасирану барску пругу, због чега би „статички могла бити угрожена”. Минирање овог храма спорта и културе збило се 1974. године, уз тугу многих Ужичана.

Има их који вољену Соколану, једну од најлепших овдашњих предратних зграда, ни сада нису прежалили.