Банкарски систем под контролом

Имајући у виду написе у појединим медијима о наводном слому домаћег банкарског система,гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић поручио је јуче да светска криза није угрозила финансијски систем наше земље, алиће неминовно утицати на обим и цену кредита. За сада не постоји потреба да се предузимају додатне мере заштите депозита грађана у банкама, предочили су представници владе на јучерашњој седници Одбора за финансије Скупштине Србије, сазване како би се посланици упознали са мерама које предузимају извршна и монетарна власт да би ублажиле негативне ефекте економског цунамија, који хара светом.

Банке су, према гувернеровим речима, за сада солвентне и стабилне, али је евидентна успорена кредитна активност пословних банака у земљи и из иностранства. Шестомесечни еурибор је са 4,3 одсто скочио на 5,4, па банке своје каматне стопе прилагођавају том кретању. Али, од 35 банака које послују у Србији њих 28, према гувернеровим речима, потврдило је да неће повећавати марже на одобрене кредите. Показало се, додао је Јелашић, да су кредити са фиксном каматном стопом најбезбеднији.

– Да би уопште дошло до смањења каматних стопа код динарских кредита, неопходно јеумањење референтне каматне стопе са садашњих 15,75 одсто. То зависи од инфлаторних очекивања у земљи.Камате на кредите у еврима ипак су у рукама Европске централне банке– рекао је Јелашић.

Он сматра да нема бојазни да ће се поновити сценарио из деведесетих година, када су грађани преко ноћи остајали без девизне штедње. Разлога за панику нема зато што се од 5,7 милијарди евра штедње 40 одсто резерве налази у НБС.

На инсистирање Јоргованке Табаковић, председнице Одбора за финансије, објаснио је да укупне девизне резерве централне банке износе 9,7 милијарди евраи да се 2,33 милијарде депозита налази на сигурном, углавном у Бундесбанци и Америчкој федералној банци.

Јелашић је нагласио да је 72 одсто девизних резерви уложено у хартије од вредности, 24 одсто је у виду депозита, а четири одсто је у злату и ефективном страном новцу.

Предузимање мера да се смањи рестриктивност монетарне политике било би на штету стабилности финансијског сектора, оценио је гувернер, коментаришући предлоге да се смањи стопа обавезне резерве, како би се банкама помогло да имају више слободних средстава.

На питање председнице Одбора за финансије да ли је тачно да су стручњаци ММФ-а препоручили да курс наше валуте не би требало да буде испод 83 динара, гувернер је одговорио да курс слободно плива и да НБС никада није примала налоге од било какве финансијске институције.

Први човек централне банке се заложио да Србија склопи нови аранжман са ММФ-ом, оценивши да би то обезбедило транспарентније вођење економске политике и „више јефтинијег новца” из иностранства.

– То би била шанса Србије да побољша свој кредитни рејтинг, па би могла да повуче више средстава од међународних финансијских институција. ЕУ је наговестила да би у том случају пружила помоћ Србији у вођењу макроекономске политике под повољнијим условима– нагласио је гувернер.

Слободан Илић,државни секретар у Министарству финансија, оценио је да нема потребе да у Србији законски буде повећан износ осигураних депозита, као што су то предлагали представници опозиције.

Он је указао да је структура штедње у Србији таква да више од 80 одсто штедиша има депозите до 3.000 евра, тако да су они покривени садашњим прописима, 13 одсто штедиша има од 3.000 до 5.000 евра, а седам одсто више од 5.000 евра.

Осврћући се на кризу која је ове недеље захватила Београдску берзу, Илић је указао да овај проблем тиња годину дана, због плитког тржишта, непостојања одређених закона, муниципалних обвезница…

Без обзира на све, Комисија за хартије од вредности неће одобрити затварањеБерзе јер би то донело више штете него користи, истакао је председник Комисије Милко Штимац.

Паду индекса, према његовом мишљењу, највише доприноси паника малих инвеститора.

Шеф Економског савета ДСС-а Ненад Поповић за сада је задовољан радом НБС, али напомиње да се треба припремити за кризни удар, који би према његовој процени требало да се деси у марту наредне године.

– Нисам за то да се шири паника. Још нисам видео план владе како ће заштитити привреду у условима светске кризе. Сматрам да би премијер требало да направи кризни штаб и промени економске приоритете владе– указао је Поповић.

Посланик Либерално-демократске странке Чедомир Јовановић је предложио да се промени предложени ребаланс буџета, како би се смањила јавна потрошња. Захтевао је и да привреда буде кредитирана по повољнијим условима од оних који ће, како се очекује, уследити због негативних ефеката светске финансијске кризе.