Не чинити грех народу

Ниш – Од усвајања Закона о државној архиви Краљевине Србије 1898. године, а тај пропис донет је баш у Нишу, па до оснивања архива у том граду, протекло је пет деценија. Саопштењем новог архивског средишта у Нишу од 3. јула 1948. године указује се на потребу чувања старих докумената и књига – „ништењем архива и дозвољавањем да оне пропадну чини се грех према народној историји, народу уопште“.

На ове чињенице указала је јуче директор Историјског архива у Нишу Иванка Станчевски поводом обележавања 60-годишњице те установе и почетка прикупљања архивске грађе у овом делу Србије.

Од тада до данас прикупљено је и обрађено 4.000 метара архивске грађе која чини неколико збирки које се чувају у депоима установе. Грађа је прикупљена, не само по основу професионалне обавезе архива, већ и захваљујући многим дародавцима који су вредне књиге, часописе и документа поклонили овој нишкој установи. Тако је нишки професор и књижевник Михајло Ризнић из своје приватне збирке поклонио Историјском архиву дечји лист „Ђаче“ који је излазио у Нишу 1889. године, а на исти начин је у установу стигао и први српски буквар из 1835. године. Име Михајла Ризнића уписано је као прво међу многим дародавцима.

Најстарији документ који поседује нишки Историјски архив је бакротисак из 1737. године, када је аустријска војска ослободила Ниш од Турака – експонат је нишкој установи уступио архив словеначког града Птуја. Историјски архив чува 56 старих књига насталих од 1788. до 1867. године, а најстарија је „Басне Езопове и других баснописаца“ коју је приредио Доситеј Обрадовић. Ту је још 128 ретких књига, па часописи из периода од 1841. до 1941. године, 201 матична црквена књига рођених, умрлих и венчаних у периоду од 1832. до 1913. Посебне збирке су збирке фотографија, плаката, позивница, проспеката и каталога.

Поводом јубилеја, Историјски архив је приредио изложбу под називом „Шест деценија у служби истине“ на којој су представљена 153 експоната која сведоче о деловању установе смештене у Нишкој тврђави, у згради која је 1890. године саграђена за потребе Картографског одељења српске војске.

Град Ниш потрудио се у претходне три године да зграду темељно преуреди и прилагоди је потребама архива, уложивши више од 20 милиона динара за реконструкцију и набавку опреме.