Ковање гвожђа или плес по леду

На таласу одушевљења изазваног усвајањем Резолуције Србије у Генералној скупштини Уједињених нација (којом се тражи мишљење Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова) српска дипломатија је већ јуче кренула на решавање статуса Еулекса. Министар иностраних послова Србије Вук Јеремић у Њујорку је разговарао са генералним секретаром УН Бан Ки Муном о реконфигурацији Унмика, односно о шест тачака за преустројство цивилне мисије на Косову због којих су попуцале и последње везе међу партнерима у претходној влади. Вођена логиком да се „гвожђе кује док је вруће“ актуелна српска власт, како каже министар за Косово и Метохију Горан Богдановић, покушаће са новим ветром у леђа да се  избори за свој став да свако међународно присуство у покрајини буде под капом Уједињених нација.

Богдановић понавља став званичног Београда, да ниједна мисија на КиМ „не може деловати у правцу спровођења Ахтисаријевог плана, да свака мисија на Косову мора бити статусно неутрална и да мора има подршку Србије за присуство у покрајини“.

Како „Политика“ незванично сазнаје у круговима блиским Министарству спољних послова, српска страна се нада да ће разговори који ће се водити у наредном периоду довести до одвајања Ахтисаријевог плана од мисије Еулекса и њеног „провлачења“ кроз СБ УН (преко нове резолуције, анекса Резолуције 1244 која Србији гарантује територијални интегритет и суверенитет или председничког саопштења Савета безбедности), а онда и наставака преговора о статусу Косова. И међу појединим стручњацима за међународне односе, који нису јавно желели да анализирају наредне потезе власти преовладава мишљење да ове последње акције Београда иду управо у том правцу.  

Ова српска офанзива је плес по танком леду, упозоравају противници икаквог увођења Еулекса на Косово, оцењујући да има све изгледе да се заврши лоше по Србију.

„Ако се крене у мењање Резолуције 1244 онда се иде ка томе да се изгуби Косово и сви потези у том контексту се лажно повлаче“, тврди Милан Пауновић, професор међународног јавног права на Правном факултету у Београду.

Изјава Тадића да је мисија Еулекса прихватљива под три услова (да одлуку о томе донесе СБ УН, да нема примене Ахтисаријевог плана и да мисија Еулекс буде статусно неутрална) Пауновић оцењује као „опасну и у диспропорцији са досадашњом политиком државе да се поштује Резолуција 1244“.

„Тадић измишља услове и опасно је што се кренуло тим путем. Одбрана Косова и наше питање пред Међународним судом правде се базирају на Резолуцији 1244. То су политичке вратоломије које немају везе са правом. Требало је одмах тужити земље које су признале Косово јер је то једино што може довести до обнове преговора“, објаснио је Пауновић.

Сличним аргументима потез Тадићеве администрације напада и бивши државни секретар за КиМ Душан Пророковић (ДСС) који признаје да је Резолуција Србије известан успех Србије, али колика је њена „тежина“, каже, најбоље говори то што је Црна Гора признала Косово, дан пошто је гласала је за српску резолуцију са образложењем да је необавезујућа.

„Није лоше, али постоје и други, ефикаснији, механизми од овог, пре свих тужбе против земаља које су признале Косово. Пресуде по тим тужбама, за разлику од мишљења које се тражи овом резолуцијом, обавезујуће су“, каже Пророковић.

Он сматра да се Еулекс не може одвојити од Ахтисаријевог плана и да би пристајање на долазак Еулекса, значило посредно признање независности. Очекивати да ће Европска унија одбацити Ахтисаријев план је „потпуна утопија“, сматра Пророковић и додаје: „Под условом да Еулекс ради по Резолуцији 1244, што сматрам немогућим јер је такав предлог експлицитно одбијен у јулу 2007. године, било би прихватљиво за нас“.

Сумње политичких противника власти у Београду да ће разговори о Еулексу на крају бити повољни по Србију подгревају опречне изјаве домаћих и западних званичника. Тек што су слегли одјеци изјаве америчког амбасадора у Београду Камерона Мантера, да је министар Јеремић америчким званичницима обећао да ће подржати успостављање Еулекса на читавој територији Косова (коју је Јеремић је, међутим, одмах демантовао), дипломатски представници најутицајнијих европских земаља, попут Француске и Велике Британије, изразили су сумњу да ће Србија моћи да настави европске интеграције уколико се противи успостављању Еулекса.

Шест тачака Бан Ки Муна за реконфигурацију Унмика, о којима, Јеремић разговара у Њујорку, биле су неприхватљиве за претходну Коштуничину владу јер су заобилазиле СБ УН и Србији су нуђене у „форми“ плана Генералног секретара пристиглог у Београд и Приштину у облику писма. Бивши министар за КиМ Слободан Самарџић тада је одбио Бан Ки Мунов предлог, који је, како је тада рекао, био измењен у односу на сличан предлог српске стране такође формулисан у шест тачака. Од тада до данас разговори о реконфигурацији Унмика вођени су на нивоу представници Унмика са представницима власти у Београду.

Разговори и Њујорку практично су наставак тог процеса, у коме сада Србија, а после Резолуције УН, има нешто бољу позицију јер се Резолуцији нису противиле ни најжешће европске заговорнице косовске независности.

Земље које се мимо очекивања нису противиле српској иницијативи имају сасвим разложно образложење које се може свести на оно што је прекјуче рекла и немачки канцелар Ангела Меркел. Она је, наиме, објаснила да се Немачка уздржала од гласања јер је, с једне стране, уверена да је њена одлука о признању Косова била исправна, а с друге зато што жели да покаже поштовање према међународним институцијама као што је Међународни суд правде.

Д. Матовић
Б. Баковић

-----------------------------------------------------------

Влада вратила амбасадоре

Влада Србије донела је на јучерашњој седници одлуку да врати амбасадоре Србије у све државе из којих су позвани на консултације у Београд, како би се наставила дипломатска активност ради очувања суверенитета и територијалног интегритета земље.

Министарство спољних послова предложило је измену Акционог плана за Косово и Метохију, имајући у виду да је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом се од Међународног суда правде тражи саветодавно мишљење о томе да ли је једнострано проглашење независности Косова и Метохије у складу са међународним правом.

Фонет