Боље рат него избори

У Кијеву, на политичкој сцени се све више закувава. Расправа о изборима, да или не, у датим условима, поделила је већ ионако подељен естаблишмент. Месецима се расправљало, убеђивало, претило а онда је испливао на видело један полутајни договор.

Све странке и групе украјинске Врховне раде (осим групе Обнова Украјине) потписале су документ у којем се наводи да не би требало да буде избора (ни председничких ни парламентарних) до краја рата. Они ће бити одржани најкасније шест месеци након укидања ванредног стања.

Ово се наводи у документу под насловом „Закључци усвојени током деветог „Дијалога Жан Монеа”. Догађај се одржао средином новембра у селу Турја Пасека, Закарпатска област.

Како кажу „они“

Европске структуре је представљала делегација коју је предводио бивши председник Европског парламента Кокс. Потписана је декларација о спречавању избора у рату, „како не би дошло до цепања земље и нације“.

„Видели смо да је после изјаве министра спољних послова Кулебе да се у кабинету председника „разматра и одмерава“ могућност одржавања председничких избора на пролеће, у земљи заправо почела изборна кампања.

Саговорник близак руководству посланичке фракције „Слуга народа“ рекао је за портал Страна да ће документ постати додатна препрека за спровођење сценарија „избори пре краја рата“. "Сада ће бити великог отпора. Они ће апеловати на декларацију - и на Европски парламент и на Кокса. А пошто је могуће да ће неке одлуке о расписивању избора морати да се донесу кроз Раду, биће тешко прикупити гласове за њих.

Изборни сценарио је за сада одложен у сваком случају. Кабинет председника види могуће ризике за одбрану, процесе у земљи и њихов положај. А и становништво је против избора, како показује анкета“, каже један извор.

Раније је Зеленски такође изјавио да, ако Запад захтева изборе, мора да их финансира . И да западни посматрачи треба да оду на прве линије где ће гласати војна лица.

Изјава Зеленског да избори нису у право време требало је да смањи интензитет страсти око гласина о предстојећим изборним кампањама, као и о противречностима у војно-политичком руководству Украјине.

Један од многих, амерички сенатор из Републиканске партије Линдзи Грем је недавно позвао Украјину да упркос рату одржи изборе, а да Запад треба да обезбеди новац за њих.

„Одржавање демократских избора током рата сматраће се смелом и значајном одлуком председника Зеленског и народа Украјине“, додао је сенатор.

Устав није свето писмо

После свега поставља се питање - ли је уопште могуће одржати изборе током рата?

До сада је општеприхваћено гледиште било да одржавање избора током ванредног стања није забрањено само законима Украјине (теоретски, они се могу мењати), већ и Уставом.

Устав (члан 83) каже следеће: „Ако престане мандат Врховне Раде Украјине за време ванредног или ванредног стања, њена овлашћења трају до дана првог састанка прве седнице Врховне Раде Украјине изабране након укидања ванредног или ванредног стања.

У политичким круговима сматрају да би очекивање лаке победе владајуће странке на челу са Зеленским на изборима током рата могло да се покаже погрешним. Пре свега због позиције Запада чији представници од прошле године снажно наговештавају да се избори, упркос рату, морају одржати на време. Међутим, мало је вероватно да планови Сједињених Држава и ЕУ укључују потпуну монополизацију власти од стране Зеленског. А ситуација унутар земље није тако јасна као што многи мисле.

Ратне и политичке амбиције

Надувана очекивања од офанзиве Оружаних снага Украјине коју је претходно креирало руководство земље („до јесени  ћемо бити на Криму“) може снажно да одбије од власти, да доведе до масовног разочарења и незадовољства. И у овом случају, избори можда неће постати начин да се ојача власт председника, већ, напротив, фактор унутрашње дестабилизације са губитком у новом парламенту чак и оне нестабилне „моновећине” коју „слуге ” сада имају. Осим тога, гесло „сви против свих“ и „сви против Зеленског“, који је неизбежан на изборима, може довести до деморализације друштва, па чак и војске, чије последице по ситуацију на фронту могу бити озбиљне. Стога је далеко од извесног да ће власт са разговора о изборима прећи на њихову практичну припрему.

Парламент је иначе девети пут продужио ванредно стање за још три месеца – односно до 15. фебруара 2024. године.

С обзиром на то да изборна кампања мора да почне 90 дана унапред, односно најкасније до 22. децембра 2023. године, оваква одлука парламента значи, између осталог, да ће председнички избори неће бити одржани на дан који утврђује Устав – последње недеље у марту, пете године председничких овлашћења (а ово је био предвиђен 31. март 2024.) – неће функционисати без промене закона.

Председник парламента Руслан Стефанчук видео је прилику за изборе током рата:

"Украјински закон предвиђа да је током ванредног стања немогуће одржати било какве изборе. И то је логично. Зато што не знамо како да организујемо гласање за скоро седам милиона који су ван Украјине. Не знамо како да организујемо гласање за оне регионе који су привремено заузети. Не знамо како да обезбедимо одговарајућу заступљеност, излазност осталих грађана током ванредног стања и да ли неће бити нападнути изборни објекти.Зато ми се чини да је у законодавство Украјине уграђена веома мудра одлука да избори неће бити одржани за време ванредног стања "Могу. Да су избори могући за време рата, то би могло да доведе до слома државе, што наш непријатељ чека. И зато ми се чини да је најисправнија и најмудрија одлука је одржавање избора одмах по окончању ванредног стања“, рекао је Стефанчук.

Хоће-неће тактика

И још један закључак се намеће из онога што је председник рекао је да избора за Раду можда уопште неће бити ако се ситуација на фронтовима коренито не поправи у наредним месецима, што даје основ да се говори о могућем укидању ванредног стања.

Зеленски је, реагујући на широко распрострањене гласине о припремама владе за председничке изборе, у свом свакодневном обраћању украјинском народу 6. новембра рекао да је у време рата „апсолутно неодговорно неозбиљно и разиграно убацивати тему избора у друштво“.

Дакле дилема, сповести изборе носи све опасности, од немогућности гласања до могућности разних крађа и намештања резултата, а чекати да дође мир па их онда спровести, потеже питање демократског владања, легитимитета и легалитета садашњих структура власти. У свеопштем вртлогу биће противника обе опције.

Политичке свађе у Кијеву су само представа за народ, сматрају многи а став Запада је тај који надјачава све аргументе рата, и одлуке у Кијеву, тако да се зна ко одлучује „из сенке“ и чија реч је последња.

.