Безбедност рудара – приоритет

Безбедност рудара је увек на првом месту. То је парола коју „узвикују” сви у држави – од надлежних министарстава, преко инспекције, до компанија и радника који се баве експлоатацијом руда, али се несреће и погибије јамских радника релативно често догађају, како због пропуста у раду, небезбедности и лоше опреме, тако и због природних појава које се некада не могу контролисати и предвидети. Овог новембра Србија је изгубила два рудара у руднику „Лубница” код Зајечара, у оквиру ЈП ПЕУ „Ресавица”, јер су један за другим пропали кроз угаљ у бункеру. Тек треба да буде утврђен разлог због чега се та трагедија догодила. Исто тако, прошлог априла страдало је чак осам јамских радника у руднику „Соко” код Сокобање. Јавно тужилаштво у Алексинцу већ два пута је одбило кривичне пријаве: најпре тужбе породица настрадалих рудара, а потом и пријаве против 14 особа због овог тешког дела. Тек сада се саслушавају очевици трагедије, јер је на месту несреће било и двадесетак радника који су били повређени, али исход тих саслушања још није познат.

Kо води рачуна о безбедности српских рудника и колико је уопште безбедан силазак у јаму, као и колико држава улаже у заштиту рудара и рудника, у синдикатима рудара на ова питања имају само негативне коментаре.

Небојша Станојевић, председник синдиката рудара у ЈП ПЕУ „Ресавица”, тврди да у сваком од девет припадајућих рудника овог предузећа постоје проблеми.

– Рудари се редовно сусрећу на терену са огромном количином метана, на првом месту. Безбедносни услови су лоши, а сигурност јамских радника је доведена у питање. У „Ресавици” имамо око 4.000 радника, док је око 1.500 рудара који раде у експлоатацији. За њих нису испоштовани сви услови безбедности на раду који су законом прописани, почев од тзв. ХТЗ опреме за заштиту на раду. Недостају им радна обућа и одела, заштитне рукавице, маске за рад у јами, наочаре, али и алат попут мотике, који би свакако требало да имају. То рудари „Ресавице” немају у количини која им је потребна. Зато и кажем да су услови за рад веома тешки, иако се у јавности приказује да је у нашим рудницима присутна савремена опрема. То није истина – изричит је Небојша Станојевић, подсећајући да су синдикати до сада безброј пута, од 2017. године, пословодству упућивали примедбе и жалбе, а обраћали су се и влади, премијерки, као и ресорном министарству.

– Све је то било узалуд, никада нисмо добили одговоре, усмено смо их такође питали, и ништа. И на крају прошле године десила се несрећа у Сокобањи, када је због избијања огромне количине метана погинуло осам рудара, а недавно су и у Зајечару страдала двојица. Је л’ то цена – пита се Станојевић.

На питање како рудари „Ресавице” одлазе на посао у јаме са сазнањем да немају сву потребну заштитну опрему, председник синдиката рудара у ЈП ПЕУ „Ресавица” каже да немају избора јер морају да раде.

– Чак 90 одсто рудара, нажалост, не може да нађе други посао. Ово је пасиван крај, нема других професија. Раде, иако имају најмање плате у земљи, око 60.000 динара. Чак имамо и 100 динара мање плаћен радни сат од републичког нивоа. Тренутно код нас у бруто износу радни сат стаје 178 динара, а по Закону о раду у нето износу је око 230 динара. Ту разлику не добијамо – тврди Станојевић.

За разлику од стања у „Ресавици”, у приватизованом руднику „Контанго” стање је другачије. Горан Радовановић, председник самосталног синдиката у овом руднику, у којем се иначе копају цинк, олово, бакар, тврди да се у опрему и безбедност на раду максимално улаже.

– Наша компанија је још 2017. од Европске комисије добила награду за безбедност и здравље на раду, а то је било први пут у историји да једна приватна компанија ван ЕУ добије такву награду. И сада оправдавамо те заслуге, код нас је напредак небески, почев од улагања у најсавременију опрему, до синдикалних ангажмана. Имамо око 470 запослених, од који је 300 јамских радника. Зараде су у просеку око 90.000 динара, па навише – истиче Радовановић, признајући ипак да и у том руднику код планине Рудник има свакодневних проблема.

– Ипак, рудари одмах обавештавају руководство да постоји проблеми у јами, када рецимо прети опасност од урушавања пада блока стене и слично. Ништа се не препушта случају, али смо прошле године имали смртни случај када нам је радник пропао у левкасти простор. Нажалост, то је била његова грешка, оклизнуо се и пропао, јер је пришао тамо где не треба да приђе и поред свих знакова упозорења. Реч је, дакле, о несрећном случају, што је и инспекција утврдила – присећа се Радовановић.

Инспекција рада није надлежна за рударске објекте

Да ли је Министарство за рад тј. инспекција рада имала пријава у вези са заштитом на раду у рудницима и ако јесте, када и којим поводом?

– За вршење надзора у области безбедности и здравља на раду у рударским објектима није надлежна инспекција рада, већ су надлежни геолошки и рударски инспектори. Сходно одредби члана 174. став 1. Закона о рударству и геолошким истраживањима, у вршењу надзора над применом мера безбедности и здравља на раду у рударским објектима, геолошки и рударски инспектор има у свему овлашћења и дужности инспектора рада, предвиђене прописима о безбедности и здрављу на раду – наводе у Министарству за рад. 

Бенефицирани радни стаж због тешких услова рада

Према подацима из 2019, у рударству у Србији запослено је око 22.000 лица. Приближно 270 предузећа ради у области експлоатације минералних сировина, а двадесетак се бави геолошким истраживањима. У Србији се рударске активности обављају на око 250 експлоатационих поља, а истраживања постоје на приближно 130 поља. Рудари у Србији имају бенефицирани радни стаж због изузетно тешких услова рада.