Bezbednost rudara – prioritet

Bezbednost rudara je uvek na prvom mestu. To je parola koju „uzvikuju” svi u državi – od nadležnih ministarstava, preko inspekcije, do kompanija i radnika koji se bave eksploatacijom ruda, ali se nesreće i pogibije jamskih radnika relativno često događaju, kako zbog propusta u radu, nebezbednosti i loše opreme, tako i zbog prirodnih pojava koje se nekada ne mogu kontrolisati i predvideti. Ovog novembra Srbija je izgubila dva rudara u rudniku „Lubnica” kod Zaječara, u okviru JP PEU „Resavica”, jer su jedan za drugim propali kroz ugalj u bunkeru. Tek treba da bude utvrđen razlog zbog čega se ta tragedija dogodila. Isto tako, prošlog aprila stradalo je čak osam jamskih radnika u rudniku „Soko” kod Sokobanje. Javno tužilaštvo u Aleksincu već dva puta je odbilo krivične prijave: najpre tužbe porodica nastradalih rudara, a potom i prijave protiv 14 osoba zbog ovog teškog dela. Tek sada se saslušavaju očevici tragedije, jer je na mestu nesreće bilo i dvadesetak radnika koji su bili povređeni, ali ishod tih saslušanja još nije poznat.

Ko vodi računa o bezbednosti srpskih rudnika i koliko je uopšte bezbedan silazak u jamu, kao i koliko država ulaže u zaštitu rudara i rudnika, u sindikatima rudara na ova pitanja imaju samo negativne komentare.

Nebojša Stanojević, predsednik sindikata rudara u JP PEU „Resavica”, tvrdi da u svakom od devet pripadajućih rudnika ovog preduzeća postoje problemi.

– Rudari se redovno susreću na terenu sa ogromnom količinom metana, na prvom mestu. Bezbednosni uslovi su loši, a sigurnost jamskih radnika je dovedena u pitanje. U „Resavici” imamo oko 4.000 radnika, dok je oko 1.500 rudara koji rade u eksploataciji. Za njih nisu ispoštovani svi uslovi bezbednosti na radu koji su zakonom propisani, počev od tzv. HTZ opreme za zaštitu na radu. Nedostaju im radna obuća i odela, zaštitne rukavice, maske za rad u jami, naočare, ali i alat poput motike, koji bi svakako trebalo da imaju. To rudari „Resavice” nemaju u količini koja im je potrebna. Zato i kažem da su uslovi za rad veoma teški, iako se u javnosti prikazuje da je u našim rudnicima prisutna savremena oprema. To nije istina – izričit je Nebojša Stanojević, podsećajući da su sindikati do sada bezbroj puta, od 2017. godine, poslovodstvu upućivali primedbe i žalbe, a obraćali su se i vladi, premijerki, kao i resornom ministarstvu.

– Sve je to bilo uzalud, nikada nismo dobili odgovore, usmeno smo ih takođe pitali, i ništa. I na kraju prošle godine desila se nesreća u Sokobanji, kada je zbog izbijanja ogromne količine metana poginulo osam rudara, a nedavno su i u Zaječaru stradala dvojica. Je l’ to cena – pita se Stanojević.

Na pitanje kako rudari „Resavice” odlaze na posao u jame sa saznanjem da nemaju svu potrebnu zaštitnu opremu, predsednik sindikata rudara u JP PEU „Resavica” kaže da nemaju izbora jer moraju da rade.

– Čak 90 odsto rudara, nažalost, ne može da nađe drugi posao. Ovo je pasivan kraj, nema drugih profesija. Rade, iako imaju najmanje plate u zemlji, oko 60.000 dinara. Čak imamo i 100 dinara manje plaćen radni sat od republičkog nivoa. Trenutno kod nas u bruto iznosu radni sat staje 178 dinara, a po Zakonu o radu u neto iznosu je oko 230 dinara. Tu razliku ne dobijamo – tvrdi Stanojević.

Za razliku od stanja u „Resavici”, u privatizovanom rudniku „Kontango” stanje je drugačije. Goran Radovanović, predsednik samostalnog sindikata u ovom rudniku, u kojem se inače kopaju cink, olovo, bakar, tvrdi da se u opremu i bezbednost na radu maksimalno ulaže.

– Naša kompanija je još 2017. od Evropske komisije dobila nagradu za bezbednost i zdravlje na radu, a to je bilo prvi put u istoriji da jedna privatna kompanija van EU dobije takvu nagradu. I sada opravdavamo te zasluge, kod nas je napredak nebeski, počev od ulaganja u najsavremeniju opremu, do sindikalnih angažmana. Imamo oko 470 zaposlenih, od koji je 300 jamskih radnika. Zarade su u proseku oko 90.000 dinara, pa naviše – ističe Radovanović, priznajući ipak da i u tom rudniku kod planine Rudnik ima svakodnevnih problema.

– Ipak, rudari odmah obaveštavaju rukovodstvo da postoji problemi u jami, kada recimo preti opasnost od urušavanja pada bloka stene i slično. Ništa se ne prepušta slučaju, ali smo prošle godine imali smrtni slučaj kada nam je radnik propao u levkasti prostor. Nažalost, to je bila njegova greška, okliznuo se i propao, jer je prišao tamo gde ne treba da priđe i pored svih znakova upozorenja. Reč je, dakle, o nesrećnom slučaju, što je i inspekcija utvrdila – priseća se Radovanović.

Inspekcija rada nije nadležna za rudarske objekte

Da li je Ministarstvo za rad tj. inspekcija rada imala prijava u vezi sa zaštitom na radu u rudnicima i ako jeste, kada i kojim povodom?

– Za vršenje nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u rudarskim objektima nije nadležna inspekcija rada, već su nadležni geološki i rudarski inspektori. Shodno odredbi člana 174. stav 1. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, u vršenju nadzora nad primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu u rudarskim objektima, geološki i rudarski inspektor ima u svemu ovlašćenja i dužnosti inspektora rada, predviđene propisima o bezbednosti i zdravlju na radu – navode u Ministarstvu za rad. 

Beneficirani radni staž zbog teških uslova rada

Prema podacima iz 2019, u rudarstvu u Srbiji zaposleno je oko 22.000 lica. Približno 270 preduzeća radi u oblasti eksploatacije mineralnih sirovina, a dvadesetak se bavi geološkim istraživanjima. U Srbiji se rudarske aktivnosti obavljaju na oko 250 eksploatacionih polja, a istraživanja postoje na približno 130 polja. Rudari u Srbiji imaju beneficirani radni staž zbog izuzetno teških uslova rada.