Пропагандни плакати као „трећи фронт”

Само дан након што је 21. октобра 1941. године окончан масакр цивила у Крагујевцу и околини, немачки окупатори су у Београду приредили „Антимасонску изложбу”, са циљем да се покаже погубни утицај масона и Јевреја у свету. Обиље изложених плаката показало је сву моћ нацистичке пропаганде, каже за „Политику” Милица Јаковљевић, кустос Војног музеја и аутор поставке „Хартије једног времена – немачка ратна пропаганда 1941–1944”.

– Немци су покренули велику кампању како би што више грађана посетило ову изложбу, у чему су и успели – за четири месеца, поставку је видело чак 90.000 људи. Онима који дођу нудили су храну, пиће, ћебад. Циљ је био да се дехуманизацијом Јевреја оправда погром који је отпочео већ у октобру 1941, када је издата наредба о њиховом стрељању ради одмазде. Тада су Немци, гушећи устанак, спроводили одмазде по наређењу Франца Бемеа, главнокомандујућег генерала у Србији –  за сваког убијеног Немца стрељано је 100 Срба, а за сваког рањеног 50. Страдало је хиљаде цивила на подручју Крагујевца, Краљева, Шапца, Горњег Милановца. Зато је ваљало такав крвави пир замаскирати једним „културним дешавањем” у центру престонице – објашњава ауторка поставке „Хартије једног времена”, која ће бити изложена у Војном музеју на Калемегдану до 12. јануара наредне године.

Као што се јавно мњење данас обликује путем телевизије, радија, новина и друштвених мрежа, за време Другог светског рата у Србији су доминирали плакати. Помоћу њих је Трећи рајх, у сарадњи са такозваном Владом народног спаса, застрашивао народ у намери да спречи сваки облик отпора.

„Постојало је Одељење за пропаганду владе генерала Милана Недића и доста ових плаката је израђено ту, док су неки направљени у Берлину. Адолф Хитлер и Јозеф Гебелс су ратну пропаганду називали трећим фронтом, што говори колико су пажње посвећивали њеном спровођењу и колико су је сматрали важном, често и ефикаснијом од оружја. Хитлер је још у ’Мајн кампфу’ писао да би требало да пропаганда буде усмерена на ширу јавност, али и да допре до сваког појединца. Зато су плакати били најподеснији медиј, јер је било много неписменог и необразованог народа. Седамдесет одсто једног плаката је слика, те је сваки човек могао да буде изманипулисан самим тим што ће га погледати, иако не зна да прочита шта пише”, каже Јаковљевићева.

Поруке које се могу видети са плаката изложених у Војном музеју мало кога остављају равнодушним, а истовремено представљају и илустровану хронологију једног времена.

„Мноштво сликовник пропагандних порука је усмерено против Драгољуба Михаиловића и Јосипа Броза Тита. Овде су изложене две познате потернице за њима двојицом, које су издате у мају 1943, када се за њихове главе нудило по 100.000 рајхсмарака. Незаобилазна целина су и саопштења и објаве, са именима стрељаних Срба”, који су најчешће представљани као припадници четничког или комунистичког покрета”, закључује Јаковљевићева.