Недостатак радника ограничава привредни раст

Недостатак радне снаге већ у кратком периоду постаће ограничење за развој привреде. Смањује се број становника који су радно активни, а нови радници који улазе на тржиште рада малобројнији су од старијих који из њега излазе. Због тога ће ефекат новог запошљавања услед привредног раста бити нешто слабији. Ово наводи економиста Михаило Гајић, директор Либертаријанског клуба у студији о демографским изазовима по привредни раст.

„Смањење радне снаге и стопе учешћа на тржишту рада имаће последице по смањење дугорочне стопе економског раста, јер ће привреда имати све мањи број радника. Са старењем друштва смањује се продуктивност не само по основу мањег броја радника, јер више њих излази са тржишта рада него што нових на њега улазе, већ и по основу већег броја радника којима се због старења смањује продуктивност. Сем тога, због старења становништва се смањује предузетничка иницијатива, имајући у виду да су млађи људи спремнији на пословне ризике”, наводи Гајић.

Старење становништва има утицај и на фискална кретања, како на јавне приходе тако и на јавне расходе. На страни прихода то значи све мање радника пореских обвезника, што значи смањење прихода од пореза на зараде и социјалних доприноса, али и пореза на потрошњу попут ПДВ-а или акциза.

Демографско старење доноси раст расхода за обавезно социјално осигурање, односно за здравствени и пензиони систем. Аутор наводи да можемо очекивати раст трошкова здравственог система од један одсто годишње само по овом основу, што тренутно износи око 50 милиона евра. Пројекције показују да ће расходи пензионог система на нето пензије до 2040. само по основу демографских кретања порасти са тренутних 10 одсто на 12 одсто БДП-а.

„Да би се помириле ове две тенденције раста расхода и смањења прихода, држава ће морати да преусмери део средстава са других расхода, да повећа пореске стопе и обухват пореза или да их финансира дефицитом или комбинацијом свих ових мера. У политичкој економији тешко је већи део раста ових расхода елиминисати, имајући у виду значај пензионера и старијих радника који ће ускоро постати пензионери у укупном гласачком телу. Због тога неки економисти сматрају да ће већи део ових расхода бити финансиран дефицитарном потрошњом. То такође може имати негативан утицај по економски раст, јер може довести до истискивања приватних инвестиција путем притиска на каматне стопе”, сматра Гајић.

Повећање пореских стопа смањује дугорочну стопу економског раста јер предузећима оставља мање могућности за финансирање нових подухвата, а многе од њих чини неатрактивним за инвестирање. Најгора опција је да држава смањи капиталне инвестиције за изградњу инфраструктуре, пошто тај вид потрошње има највећи позитиван утицај на дугорочну стопу раста.

Аутор поставља питање и да ли је регионално тржиште рада решење.

„Уколико недовољна понуда домаће радне снаге буде представљала ограничавајући фактор за предузећа у Србији, она ће томе морати да се прилагоде. Могу да у већој мери користе аутоматизацију и машине уместо рада, али и да увозе раднике из иностранства. Једно од могућих решења за проналазак нових кадрова за домаћу привреду може бити регионално тржиште рада. Оно је већ успостављено између Србије, Албаније и Северне Македоније у оквиру иницијативе ’Отворени Балкан’, где грађани ових земаља могу да путем једноставне онлајн процедуре добију привремени матични број, помоћу кога могу да се запосле на територији друге две земље без тражења радне дозволе. Ова иницијатива је званично отворена и за друге из региона, док Берлински процес, који подржава Европска унија, такође предвиђа креирање заједничког регионалног тржишта, укључујући и тржиште рада, пре ступања појединачних земаља у ЕУ”, наводи Гајић.