Интернет лов на Пупинову заоставштину

Идвор – Из далеке Канаде у јужнобанатски Идвор стигао је ових дана вредан пакет. Обрадовали су се томе у библиотеци овдашњег дома културе, на чијим полицама ће стајати редак примерак првог издања аутобиографије „Са пашњака до научењака”, дело њиховог Михајла Пупина, који је свом имену додао име села у ком је рођен. Животопис научника укоричен први пут пре равно једног века, допутовао је залагањем Николе Љубичића из Оукленда у држави Онтарио, којем ово није први пут да је уграбио прилику и на интернету успео да купи бисер научникове заоставштине.

Како сам прича, чудесност живота умешала је своје прсте и управо захваљујући патентима великана Михајла Пупина. Тако је Николи пре извесног времена, у три ујутру зазвонио телефон, а звао га је пријатељ Јарослав Стеванов из зрењанинског удружења грађана „Година Пупина”. Био је сав у паници јер је неко могао да их претекне и на светској аукцијској интернет платформи купи оригиналну разгледницу са сликом Пупинове куће у Норфолку. Никола је био брз те је задатак успешно обавио, а разгледница је недуго затим стигла на праву адресу – у Идвор. На исти начин докопао се и Пупинове аутобиографије у издању „Charles Scribner’s Sons” из 1923. године.

„Пупин и Србија то заслужују, а моја дужност је да испуним свој део посла. Радим то да би се многи пробудили као што сам ја пробуђен, захвалан што сам изабран да дам свој скромни допринос нашој мисији. Недавно сам био у Идвору и прво што сам осетио био је јесењи војвођански спокој малог, мирног села, па се запитао да ли је Михајло погрешио што је напустио Идвор. Када то доживите, захвални сте на свакој следећој молби за помоћ тамошњем музеју. Овога пута је то прво издање Пупинове аутобиографске књиге, која је добила Пулицерову награду и обавезна је лектира у школама у Америци. Надам се да ће бити и у нашим”, пише у електронском писму „Политици” Никола Љубичић, за којег је, како наводи даље, уследило пријатно ишчекивање вести да је књига стигла... И стигла је.

„Изузетну захвалност упућујемо господину Љубичићу који је омогућио да се ова вредна књига нађе у Идвору. Ми пратимо на интернету да ли се нешто из Пупинове заоставштине даје на продају, те смо и овога пута одмах реаговали и звали кога другог до нашег пријатеља Николу. Захваљујући његовој несебичности она је сада део колекције од око стотину наслова везаних за Пупинов живот и рад. Успели смо и да формирамо фонд у ком се налазе дела познатих имена која су се на научни, али и популаран начин бавили Пупиновим ликом и делом, са нашим издањем „Научник, професор, изумитељ и родољуб – Михајло Идворски Пупин” на челу, аутора др Драгољуба Цуцића и др Драгољуба Мартиновића”, каже за „Политику” Светислав Закић, директор Музеја „Михајло Пупин”. Овај музеј, иначе, сваке године 9. октобра, на дан научниковог рођења, награђује ауторе значајних дела о Пупину. На челу мноштва укоричених прича о Пупину је његова аутобиографија, настала заправо из низа чланака. Ти чланци о великом научнику су изазивали велику пажњу па су на иницијативу издавача обједињени и објављени септембра 1923. године у Њујорку, а шест година касније и у Србији, у издању Матице Српске.

У Америци, два месеца од првог издања, књига је већ доштампавана, за четири је имала наредно, а у петој години још једно издање, да би до 1937. доживела чак 17 издања. Свe су пратили написи у медијима, па је критика „Вашингтон поста” дала оцену да је прича Пупиновог живота, како ју је сам испричао у својој аутобиографији, узбудљива подједнако као и било које научно откриће и откриће једне од најшармантнијих и најљубазнијих личности 20. века. Он сам је, поводом огромног успеха књиге, у писму идворском пароху објашњавао шта му у похвалама највише значи:

„Американцима, Немцима и Французима много се допада опис моје српске мајке и српских обичаја. То ми је нарочито мило јер сам моју аутобиографију зато писао – да у њој представим свету српски народ и српску мајку. Изванредна популарност те аутобиографије доказује да ми је жеља потпуно испуњена. Неки одломци из ње ушли су у американске уџбенике”, стоји између осталог у писму датованом на 29. мај 1930. године.