Ложионица под кровом

Ложионица под кровом, подземна гаража под плочом, анекс – будућа пословна шестоспратна зграда у бетонском језгру, водоторањ нетакнут, а између њега и ложионице пробијена је нова улица која спаја Савску и Булевар Вудроа Вилсона – епилог је 300 дана реконструкције колико је прошло од почетка обнове бивших симбола прогреса у Савском амфитеатру и њихове трансформације у центар за креативне индустрије. На тој локацији некадашњег железничког чвора испод Мостарске петље јуче је било као у кошници, око 120 радника распоређених на задацима било да облажу спољашњи зид ложионице листелама од старе опеке, учвршћују габионе (кавезе испуњене железничким каменом) на улазним порталима или су у крану, камиону или у багеру опслужујући градилиште са једног на други крај. Бука је са свих страна што од саобраћаја који пролази „Мостаром” и „Газелом”, што од разних машина и радника који су практично са две стране опколили парцелу од два хектара у „Београду на води” поред које се зидају објекти новог „града у граду”. Они већ подигнути су као завесе на прозору од којих се мало шта види од старог дела престонице Србије, чак и са шестог спрата будуће пословне зграде у којој ће осим канцеларија бити простор намењен за стартапе тј. мала иновативна предузећа. Зато са њене друге стране поглед пуца на Прокоп, обновљени „Бигз”, Сајам, београдске мостове и ту неће бити „завесе”. Са те висине јасно се уочавају две нове паралелне улице испод Мостарске петље и багери који равнају терен око њих како би будуће чвориште талентованих и креативних људи било што боље повезано са градом.

Пословна зграда још није укровљена и, како објашњавају инжењери из компаније „М ентеријер градња” која је главни извођач радова на градилишту отвореном у фебруару, највећи изазов у овом комплексу је њена изградња. На изведени бетонски костур тог анекса, потпуно новог објекта, треба да почне постављање челичне конструкције, што је, кажу, изазов јер као да се праве две зграде. Њена фасада биће од стакла. Испред ње као и испред ложионице на месту где су некада били железнички колосеци за парне локомотиве и окретница предвиђен је парк и простор за бројне активности на отвореном, а испод њега гаража чији кров сада служи као привремена остава за грађевински материјал.

Он се допрема и до ложионице са чијом обновом се највише одмакло и, како кажу на градилишту, ускоро ће бити спремна за унутрашње радове. Тај објекат, бивша стаја за локомотиве и место где се пре скоро једног века ложила ватра и грејала вода која је покретала парну машину у локомотиви, био је толико оштећен да није личио на себе – полукружни облик је изгубио, остао је без крова, а једино сведочанство о наслеђу индустријске архитектуре и техничког напретка из прошлог века донедавно је био само зид на којем је латиничним словима исписано „ложионица”. Аутентични зид остаје где јесте, а објекат је у међувремену добио и кров, делом стаклени, стубове, габионе...

Реновирана ложионица имаће приземље и галерију. Осим првог инкубатора за креативне индустрије, у њој ће бити и мултифункционална сала за 1.100 посетилаца, као и изложбени простор, сале за састанке, радионице, ресторан...

Нова саобраћајница за коју је предложено да понесе назив Улица идеја нашла с између ложионице и водоторња који је постављен тик уз „Газелу”. Једино тај објекат још није стигао на грађевински третман, чека се, истичу на градилишту, пројекат за извођење. После реконструкције водоторањ мења намену – биће то здање за мултимедијалне и дигиталне изложбе које ће пасарелом бити повезано са отвореним простором ложионице, односно будућим парком и пешачким токовима.

Цео комплекс од око 23.000 квадратних метара требало би да буде завршен на пролеће 2025, што значи да обнова још није стигла на пола пута, али ако се буде радило као до сада не би требало да се нађе на списку реконструкција које пробијају рокове. Јер, будући центар креативних индустрија, вредан 52 милиона евра и финансиран из буџета Србије, за мање од годину и по дана савладао је све препоне неопходне за почетак реконструкције: архитектонско-урбанистички конкурс за идејно решење вишенаменског чворишта на простору некадашње окретнице, ложионице и водоторња Железничке станице расписан је августа 2021, победничко решење изабрано је новембра исте године, архитекте студија АКВС са пројектантима из „Машинопројекта” прошле године припремали су пројектну документацију и крајем 2022. предали је за грађевинску дозволу, она је добијена у јануару, а радови су почели у фебруару. Инвеститори су национална платформа „Србија ствара” и Канцеларија за ИТ, што објашњава и брзину којом се овај пројекат реализује.

Објекти индустријске железничке архитектуре

Прва ложионица за уски колосек на београдској железничкој станици подигнута је кад и главна станична зграда, почетком августа 1884. године. У њој је био возни парк, локомотиве и вагони и у функцији је била све до подизања нове ложионице након Првог светског рата за коју је пројекат урадио инжењер Никола Раичковић. Грађена је у току 1925. и 1926. године при улазу у станицу, већа и боља од предратне. Подигнута је у армиранобетонској конструкцији, типа полукружних ложионица са 31 местом за смештај и излазак на станичне колосеке парних локомотива (локомотивска шупа), са новом окретницом испред и водоторњем, ковачницом, стругаром, механичком радионицом, ливницом, службом за вуче, фабриком гаса (зграда за омекшавање воде) и пратећим објектима (магацини, тоалети, трпезарија, зимска башта, стан за чувара, столарске и браварске радионице, електрорадионица, трансформатор и угљене рампе).

– Пуштена је у рад 1926. године. У ложионичком кругу саграђена је и репрезентативна административна зграда у којој је била управа ложионице, као и два објекта намењена парном купатилу. Прелазак преко окретнице, односно комуникацијску везу између осталих објеката у ложионичком кругу и ложионице чинио је пешачки мост. Истовремено у чвору је саграђен „дезинфекциони тунел” за дезинфекцију кола – наводи градски Завод за заштиту споменика културе и додаје да су ложионица, окретница и водоторањ неки од малобројних сачуваних објеката индустријске железничке архитектуре подигнути пре Другог светског рата.