Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли ин­фла­ци­ја ко­шта Евро­пља­не здра­вља

Ре­ду­ко­ва­ли по­тро­шњу за све­жу хра­ну и стра­ху­ју од не­ста­ши­це ле­ко­ва. – У Ср­би­ји је чак 17 про­це­на­та гра­ђа­на сма­њи­ло из­дат­ке за ле­ко­ве
Да ли ин­фла­ци­ја ко­шта Евро­пља­не здра­вља
( Фото / Stada Health Report)

Здрав­стве­но ис­тра­жи­ва­ње ком­па­ни­је „Шта­да”, ко­је је об­у­хва­ти­ло ви­ше од 16 зе­ма­ља ме­ђу ко­ји­ма је и Ср­би­ја, упо­зо­ра­ва да је ак­ту­ел­на еко­ном­ска кри­за при­мо­ра­ла чак 59 од­сто Евро­пља­на да сма­ње из­дат­ке ва­жне за очу­ва­ње здра­вља, а чак 39 про­це­на­та стра­ху­је од не­ста­ши­це ле­ко­ва. Гра­ђа­ни Ср­би­је углав­ном не по­ка­зу­ју по­ме­ну­ти страх и ви­ше од 70 од­сто не ве­ру­је да би у Ср­би­ји мо­гло до­ћи до озбиљ­ни­је не­ста­ши­це ле­ко­ва.

Сва­ки дру­ги Евро­пља­нин озбиљ­но је за­бри­нут за лич­ну фи­нан­сиј­ску си­ту­а­ци­ју, а 38 про­це­на­та је уве­ре­но да ће еко­ном­ска кри­за по­тра­ја­ти и би­ти још го­ра, па за­то при­о­ри­тет да­ју штед­њи ума­њу­ју­ћи и тро­шко­ве ко­ји се ди­рект­но од­но­се на очу­ва­ње здра­вља. Че­твр­ти­на Евро­пља­на од­лу­чи­ло је да ште­ди на све­жој хра­ни, јер је она кон­зер­ви­са­на јеф­ти­ни­ја. На све­жој хра­ни нај­ви­ше ште­де Фран­цу­зи (37 од­сто), Че­си (36 од­сто) и Нем­ци (33 од­сто). У Ср­би­ји је 19 од­сто гра­ђа­на сма­њи­ло тро­шко­ве за све­жу хра­ну, по­ка­зу­је Здрав­стве­но ис­тра­жи­ва­ње ком­па­ни­је „Шта­да”.

За­бри­ња­ва и чи­ње­ни­ца да је че­твр­ти­на Евро­пља­на сма­њи­ла тро­шко­ве за ре­кре­а­тив­не ак­тив­но­сти, што је та­ко­ђе ва­жна пре­вен­тив­на ме­ра у очу­ва­њу здра­вља. У Ср­би­ји је 36 од­сто гра­ђа­на ума­њи­ло тро­шко­ве за ре­кре­а­тив­не ак­тив­но­сти.

Сва­ки пе­ти Евро­пља­нин од­у­стао је од до­да­та­ка ис­хра­ни, ми­не­ра­ла и ви­та­ми­на, а 15 од­сто је чак ума­њи­ло и тро­шко­ве за ле­ко­ве. Ме­ђу они­ма ко­ји су дра­стич­но сма­њи­ли из­дат­ке ва­жне за очу­ва­ње здра­вље су Че­си (71 од­сто) и Ру­му­ни (67 од­сто). Гра­ђа­ни Ср­би­је та­ко­ђе озбиљ­но ште­де, па је че­твр­ти­на ума­њи­ла из­дат­ке за су­пле­мен­те, а чак 17 од­сто из­дат­ке за ле­ко­ве.

На­су­прот ве­ћи­ни ко­ја ште­ди, по­сто­је и Евро­пља­ни на ко­је еко­ном­ска кри­за, бар ка­да је у пи­та­њу очу­ва­ње здра­вља не ути­че и њих је 41 од­сто. Пред­ња­че Хо­лан­ђа­ни (55 од­сто), ко­ји твр­де да су код њих из­два­ја­ња за го­ре по­ме­ну­те по­тре­бе оста­ла иден­тич­на, а јед­на­ко се из­ја­шња­ва и 51 од­сто Бри­та­на­ца и 49 про­це­на­та Швај­ца­ра­ца.

У 16 ан­ке­ти­ра­них зе­ма­ља по пи­та­њу мо­гу­ћих про­бле­ма са до­ступ­но­шћу ле­ко­ва ми­шље­ња се знат­но раз­ли­ку­ју, по­ка­зу­је ово ис­тра­жи­ва­ње. Та­ко чак 39 од­сто Евро­пља­на сма­тра да је тре­нут­на си­ту­а­ци­ја са снаб­де­ва­њем ле­ко­ви­ма „кри­тич­на”, а за то да ле­ко­ва мо­жда не­ће би­ти нај­ве­ћу за­бри­ну­тост по­ка­зу­ју Пор­ту­гал­ци (56 од­сто), Че­си (53 од­сто) и Нем­ци (50 од­сто). Зна­чај­но ма­ње бри­ну гра­ђа­ни Бри­та­ни­је (32 од­сто), а нај­ма­ње од свих гра­ђа­ни Ср­би­је (27 од­сто). У Ср­би­ји 65 од­сто гра­ђа­на не ве­ру­је да мо­же до­ћи до озбиљ­ни­је не­ста­ши­це ле­ко­ва, од ко­јих 29 про­це­на­та ис­ти­че да у Ср­би­ји не­ма ни­ка­квог раз­ло­га за та­кву бри­гу.

Па­жљи­ви­ја ана­ли­за от­ку­да то­ли­ки страх од мо­гу­ће не­ста­ши­це ле­ко­ва код сва­ког че­твр­тог Евро­пља­ни­на, ука­зу­је на чи­ње­ни­цу да је 45 од­сто ста­нов­ни­ка Европ­ске уни­је из­ра­зи­ло и на­гла­ше­ни страх од ак­ту­ел­них ра­то­ва и ге­о­по­ли­тич­ких су­ко­ба те њи­хо­вог по­тен­ци­јал­ног ши­ре­ња на зе­мље Евро­пе. Оту­да ве­ро­ват­но и уз­не­ми­ре­ност и бри­га да мо­жда не­ће мо­ћи да на­ба­ве по­тре­бан лек у бу­дућ­но­сти. За­кљу­чак је да страх тре­нут­но ни­је за­сно­ван на ре­ал­ном ис­ку­ству јер „Шта­ди­но” ис­тра­жи­ва­ње да­ље по­ка­зу­је да је све­га 19 од­сто Евро­пља­на има­ло спо­ра­ди­чан про­блем са на­бав­ком не­ког ле­ка, или пак по­зна­ју не­ку осо­бу ко­јој се то де­си­ло.

Већ пе­ту го­ди­ну за­ре­дом мул­ти­на­ци­о­нал­на кор­по­ра­ци­ја „Шта­да”, ор­га­ни­зу­је он­лајн ис­пи­ти­ва­ње јав­ног мње­ња европ­ске по­пу­ла­ци­је по пи­та­њу здрав­стве­них на­ви­ка и од­но­са пре­ма здра­вљу. Ово­го­ди­шње ис­тра­жи­ва­ње об­у­хва­ти­ло је ви­ше од 32 хи­ља­де ис­пи­та­ни­ка, ста­ро­сти од 18 до 99 го­ди­на, у 16 зе­ма­ља ме­ђу ко­ји­ма је и Ср­би­ја. То су још и Аустри­ја, Бел­ги­ја, Че­шка, Фран­цу­ска, Не­мач­ка, Ита­ли­ја, Хо­лан­ди­ја, Пољ­ска, Пор­ту­гал, Ру­му­ни­ја, Ср­би­ја, Шпа­ни­ја, Швај­цар­ска, Ује­ди­ње­но Кра­љев­ство, Ка­зах­стан и Уз­бе­ки­стан.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.