Да ли инфлација кошта Европљане здравља
Здравствено истраживање компаније „Штада”, које је обухватило више од 16 земаља међу којима је и Србија, упозорава да је актуелна економска криза приморала чак 59 одсто Европљана да смање издатке важне за очување здравља, а чак 39 процената страхује од несташице лекова. Грађани Србије углавном не показују поменути страх и више од 70 одсто не верује да би у Србији могло доћи до озбиљније несташице лекова.
Сваки други Европљанин озбиљно је забринут за личну финансијску ситуацију, а 38 процената је уверено да ће економска криза потрајати и бити још гора, па зато приоритет дају штедњи умањујући и трошкове који се директно односе на очување здравља. Четвртина Европљана одлучило је да штеди на свежој храни, јер је она конзервисана јефтинија. На свежој храни највише штеде Французи (37 одсто), Чеси (36 одсто) и Немци (33 одсто). У Србији је 19 одсто грађана смањило трошкове за свежу храну, показује Здравствено истраживање компаније „Штада”.
Забрињава и чињеница да је четвртина Европљана смањила трошкове за рекреативне активности, што је такође важна превентивна мера у очувању здравља. У Србији је 36 одсто грађана умањило трошкове за рекреативне активности.
Сваки пети Европљанин одустао је од додатака исхрани, минерала и витамина, а 15 одсто је чак умањило и трошкове за лекове. Међу онима који су драстично смањили издатке важне за очување здравље су Чеси (71 одсто) и Румуни (67 одсто). Грађани Србије такође озбиљно штеде, па је четвртина умањила издатке за суплементе, а чак 17 одсто издатке за лекове.
Насупрот већини која штеди, постоје и Европљани на које економска криза, бар када је у питању очување здравља не утиче и њих је 41 одсто. Предњаче Холанђани (55 одсто), који тврде да су код њих издвајања за горе поменуте потребе остала идентична, а једнако се изјашњава и 51 одсто Британаца и 49 процената Швајцараца.
У 16 анкетираних земаља по питању могућих проблема са доступношћу лекова мишљења се знатно разликују, показује ово истраживање. Тако чак 39 одсто Европљана сматра да је тренутна ситуација са снабдевањем лековима „критична”, а за то да лекова можда неће бити највећу забринутост показују Португалци (56 одсто), Чеси (53 одсто) и Немци (50 одсто). Значајно мање брину грађани Британије (32 одсто), а најмање од свих грађани Србије (27 одсто). У Србији 65 одсто грађана не верује да може доћи до озбиљније несташице лекова, од којих 29 процената истиче да у Србији нема никаквог разлога за такву бригу.
Пажљивија анализа откуда толики страх од могуће несташице лекова код сваког четвртог Европљанина, указује на чињеницу да је 45 одсто становника Европске уније изразило и наглашени страх од актуелних ратова и геополитичких сукоба те њиховог потенцијалног ширења на земље Европе. Отуда вероватно и узнемиреност и брига да можда неће моћи да набаве потребан лек у будућности. Закључак је да страх тренутно није заснован на реалном искуству јер „Штадино” истраживање даље показује да је свега 19 одсто Европљана имало спорадичан проблем са набавком неког лека, или пак познају неку особу којој се то десило.
Већ пету годину заредом мултинационална корпорација „Штада”, организује онлајн испитивање јавног мњења европске популације по питању здравствених навика и односа према здрављу. Овогодишње истраживање обухватило је више од 32 хиљаде испитаника, старости од 18 до 99 година, у 16 земаља међу којима је и Србија. То су још и Аустрија, Белгија, Чешка, Француска, Немачка, Италија, Холандија, Пољска, Португал, Румунија, Србија, Шпанија, Швајцарска, Уједињено Краљевство, Казахстан и Узбекистан.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


