Ми­ли­јар­де евра сти­жу из Брисе­ла, а још има евроскепти­ка

Од на­шег спе­ци­јал­ног из­ве­шта­ча

За­греб – Ула­зак у Европ­ску уни­ју над­ма­шио је сва на­ша оче­ки­ва­ња. Не­ма гра­да у Хр­ват­ској ко­ји ни­је имао ко­ри­сти од то­га. На сва­ком ко­ра­ку се ви­ди ко­ли­ко нам је уни­ја по­мо­гла да из­гра­ди­мо ин­фра­струк­ту­ру, бол­ни­це, шко­ле, вр­ти­ће... Ова­ко о де­се­тој го­ди­шњи­ци хр­ват­ског члан­ства у ЕУ го­во­ри Ан­дреа Чо­вић Ви­до­вић, ше­фи­ца пред­став­ни­штва Европ­ске ко­ми­си­је у Хр­ват­ској.

Да се у ову зе­мљу сли­ла ве­ли­ка ко­ли­чи­на нов­ца ви­ди се на сва­ком ко­ра­ку. У За­гре­бу се гра­ди мно­го, али и об­на­вља, по­сле ра­зор­ног зе­мљо­тре­са 2020. го­ди­не још и ви­ше. Ка­ко је у раз­го­во­ру са срп­ским но­ви­на­ри­ма, ко­ји су у окви­ру про­јек­та „Пулс Евро­пе – ме­диј­ске по­се­те ЕУ”, ко­ји фи­нан­си­ра кан­це­ла­ри­ја ЕУ у Ср­би­ји, бо­ра­ви­ли у Хр­ват­ској, ре­кла Ан­дреа Чо­вић Ви­до­вић, Европ­ски фонд со­ли­дар­но­сти је с ми­ли­јар­ду евра фи­нан­си­рао об­на­вља­ње јав­не ин­фра­струк­ту­ре по­сле зе­мљо­тре­са у За­гре­бу и Пе­три­њи.

Ов­де у сва­кој ин­сти­ту­ци­ји по­себ­но ис­ти­чу до­бро­бит ко­ју су има­ли од члан­ства у ЕУ за опо­ра­вак по­сле зе­мљо­тре­са, али не са­мо кроз са­на­ци­ју оште­ће­них обје­ка­та, већ и кроз из­град­њу не­ких за ко­је ра­ни­је ни­су има­ли до­вољ­но нов­ца. Сву­где ће као по­себ­но зна­ча­јан по­ме­ну­ти Пе­ље­шки мост, на ко­ји су, ка­жу, де­це­ни­ја­ма че­ка­ли. Хр­ват­ска је тре­нут­но нај­ве­ћи при­ма­лац сред­ста­ва из фон­до­ва ЕУ. За про­те­клих де­сет го­ди­на до­би­ла је чак 25 ми­ли­јар­ди евра.

Оно што ов­де по­себ­но на­гла­ша­ва­ју као олак­ша­ва­ју­ћу окол­ност је­сте по­ли­тич­ки кон­сен­зус за ула­зак у ЕУ. На­и­ме, ни­је би­ло ни­јед­не иоле зна­чај­ни­је стран­ке ко­ја је кри­ти­ко­ва­ла вла­да­ју­ће због то­га.

„У ЕУ смо ушли 2013. го­ди­не, а не­ке зе­мље су тек се­дам го­ди­на ка­сни­је отво­ри­ле тр­жи­ште за на­ше рад­ни­ке. Ве­ћи­на их је то учи­ни­ла по­сле три го­ди­не. Са­да смо већ чла­ни­ца Шен­ге­на, уче­ству­је­мо у од­лу­чи­ва­њу, има­мо јед­ну од пот­пред­сед­ни­ца ЕК. У пр­вој по­ло­ви­ни 2020. пред­се­да­ва­ли смо Са­ве­том ЕУ”, об­ја­шња­ва Ду­брав­ка Ко­баш Лу­чић из Упра­ве за Евро­пу, Ми­ни­стар­ства спољ­них и европ­ских по­сло­ва. 

Ис­ти­че да власт, као и хр­ват­ска јав­ност, по­др­жа­ва про­ши­ре­ње уни­је. На­по­ми­ње да је Хр­ват­ска би­ла пот­пи­сни­ца нон-пеј­пе­ра у ко­јем је ста­ја­ло да би зе­мље за­пад­ног Бал­ка­на тре­ба­ло што ви­ше да се по­зи­ва­ју на са­стан­ке у Са­ве­ту ЕУ.

На на­ше пи­та­ње ко­ли­ко им те­шко не­кад па­да­ју по­ли­тич­ки зах­те­ви из ЕУ, јер су као чла­ни­ца оба­ве­зни да пра­те по­ли­ти­ку уни­је и ис­пу­ња­ва­ју зах­те­ве ко­ји им мо­жда и не иду у ко­рист, као што је од­ри­ца­ње од ру­ских енер­ге­на­та, Ду­брав­ка Ко­баш Лу­чић ка­же да им је уни­ја нов­ча­но по­мо­гла да пре­бро­де за­ви­сност од ру­ског га­са. Али, ка­ко на­по­ми­ње, Хр­ват­ска ни­је би­ла у то­ли­кој ме­ри ве­за­на за ру­ске енер­ген­те као не­ке дру­ге др­жа­ве, по­пут Аустри­је, пре све­га, а он­да и Ма­ђар­ске.   

Ка­ко у Ми­ни­стар­ству спољ­них по­сло­ва ис­ти­чу, по­моћ др­жа­ва­ма за­пад­ног Бал­ка­на је њи­хов при­о­ри­тет. До про­шле го­ди­не на пр­вом ме­сту по из­дво­је­ној по­мо­ћи би­ла је Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, а за­тим Ср­би­ја, где је но­вац пр­вен­стве­но на­ме­њен Хр­ват­ском на­ци­о­нал­ном ве­ћу. Ме­ђу­тим, про­шле го­ди­не је од из­дво­је­них 135 ми­ли­о­на евра нај­ве­ћи део на­ме­њен Укра­ји­ни.

Ан­дреа Чо­вић Ви­до­вић ка­же и да је пи­та­ње ка­да би Хр­ват­ска ушла у ЕУ да се то ни­је до­го­ди­ло 2013. На пи­та­ње „По­ли­ти­ке” ко­ли­ко је, осим ис­пу­ња­ва­ња свих тех­нич­ких кри­те­ри­ју­ма и оспо­со­бља­ва­ња др­жав­ног си­сте­ма, би­ла бит­на и по­ли­тич­ка по­др­шка не­ких зе­ма­ља за при­кљу­че­ње, мо­жда пре свих Не­мач­ке, она ка­же да ни­су тач­не пер­цеп­ци­је о Не­мач­кој као зе­мљи ко­ја је пре­суд­но ути­ца­ла на при­јем Хр­ват­ске. „Ми смо ис­пу­ни­ли све оста­ле кри­те­ри­ју­ме, на­пор­но ра­ди­ли и оспо­со­би­ли си­стем”, ка­же Ан­дреа Чо­вић Ви­до­вић, ко­ја је и са­ма би­ла део ти­ма ко­ји је при­пре­мао зе­мљу.

А ка­ко се ула­зак у ЕУ од­ра­зио на по­ло­жај Ср­ба у Хр­ват­ској?

„У по­след­њих де­сет го­ди­на има­ли смо успо­не и па­до­ве. Го­ди­не не­по­сред­но на­кон ула­ска, као и оне кад се зе­мља при­пре­ма­ла за при­сту­па­ње, би­ле су у нај­ве­ћој ме­ри по­зи­тив­не за Ср­бе у Хр­ват­ској. Об­но­вље­но је уче­шће Ср­ба у по­ли­тич­ком жи­во­ту, љу­ди су се вра­ћа­ли, об­на­вља­не су ку­ће, вра­ће­на је имо­ви­на. То су би­ли по­зи­тив­ни трен­до­ви. Од­но­си из­ме­ђу Ср­би­је и Хр­ват­ске би­ли су по­зи­тив­ни­ји. То је тра­ја­ло до 2013. го­ди­не, док Хр­ват­ска ни­је по­ста­ла чла­ни­ца ЕУ, а он­да је кре­ну­ла об­но­ва на­ци­о­на­ли­зма, ан­ти­срп­ских рас­по­ло­же­ња, на­ру­ше­ни су од­но­си ко­ји су до та­да гра­ђе­ни из­ме­ђу Ср­би­је и Хр­ват­ске”, об­ја­шња­ва за наш лист Ми­ло­рад Пу­по­вац, пред­сед­ник Са­мо­стал­не де­мо­крат­ске срп­ске стран­ке.

Тај не­га­ти­ван тренд, ка­же, по­тра­јао је све до 2016–2017. го­ди­не, док ни­је до­шло до про­ме­на у по­ли­ти­ци ХДЗ-а, ко­је ни­су ишле без от­по­ра. 

Од 2020. го­ди­не по­чи­ње не­што отво­ре­ни­ји про­цес ин­те­гра­ци­је Ср­ба и при­мет­на је осе­тљи­вост за ре­ша­ва­ње њи­хо­вих про­бле­ма, као што су пи­та­ња стру­је, во­де, раз­во­ја по­врат­нич­ких сре­ди­на и об­но­ве срп­ских ин­сти­ту­ци­ја. Ство­ре­ни су усло­ви за ре­а­ли­за­ци­ју њи­хо­вих про­гра­ма у кул­тур­ним цен­три­ма Ср­ба у Хр­ват­ској.

На пи­та­ње ка­кав је став вла­сти пре­ма на­ци­о­на­ли­стич­ким ис­па­ди­ма, ко­јих и да­нас има, Пу­по­вац од­го­ва­ра да у по­ли­ти­ци, као и у спор­ту и де­лу по­пу­лар­не кул­ту­ре, с вре­ме­на на вре­ме има на­ци­о­на­ли­зма.

„Ан­ти­срп­ских исту­па има у пар­ла­мен­ту, у јав­ним по­ру­ка­ма, по­ли­тич­ким и не­по­ли­тич­ким. Али оне ни­су та­ко при­сут­не као од 2014. до 2018. го­ди­не. Оно што је кул­ми­на­ци­ја тих не­га­тив­них трен­до­ва у по­след­ње вре­ме је­сте обе­ле­жа­ва­ње стра­да­ња у Ву­ко­ва­ру, кад је ко­ме­мо­ра­ци­ју за жр­тве у ве­ли­кој ме­ри пре­у­зео кон­цепт гра­до­на­чел­ни­ка Ву­ко­ва­ра Ива­на Пе­на­ве, па су на че­ло ко­ло­не се­ћа­ње по­ста­вље­ни при­пад­ни­ци ХОС-а и мла­ди сим­па­ти­зе­ри те фор­ма­ци­је с обе­леж­ји­ма и по­ру­ка­ма из уста­шке тра­ди­ци­је. То је би­ло шо­кант­но за нас, као што су би­ли ин­ци­ден­ти као онај на ко­шар­ка­шкој утак­ми­ци у За­дру или на­пад на ауто­мо­бил са срп­ским та­бли­ца­ма на пу­ту од Ву­ко­ва­ра пре­ма Вин­ков­ци­ма. Са­да се то у не­ку ру­ку сми­ри­ло и пре­не­ло на не­ку вр­сту по­ли­тич­ке по­ле­ми­ке око то­га ко ће и ка­ко уче­ство­ва­ти у бу­ду­ћој по­ли­тич­кој ве­ћи­ни”, об­ја­шња­ва Пу­по­вац.  

За­хва­љу­ју­ћи сред­стви­ма ко­ја је Хр­ват­ска до­би­ла од ЕУ и уме­шно­сти по­је­ди­них гра­до­на­чел­ни­ка, си­ту­а­ци­ја по­чи­ње да се ме­ња у сре­ди­на­ма са срп­ским ста­нов­ни­штвом, ас­фал­ти­ра­ју се пу­те­ви, ре­кон­стру­и­ше во­до­вод, об­на­вља­ју ку­ће. По­след­њих го­ди­на, ка­же, на­пра­вље­но је на том под­руч­ју ви­ше пу­те­ва не­го у по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја. Али, до­да­је, све то још ни­је до­вољ­но јер тре­ба оси­гу­ра­ти и рад­на ме­ста, та­ко да жи­те­љи ових ме­ста не бу­ду по­ве­за­ни са­мо с по­љо­при­вре­дом.

И по­ред свих до­бро­би­ти на ко­ји­ма ин­си­сти­ра­ју хр­ват­ски зва­нич­ни­ци, гра­ђа­ни ипак не де­ле то­ли­ко оду­ше­вље­ње учла­ње­њем у „ЕУ клуб”. Тре­нут­но се о то­ме по­зи­тив­но из­ја­шња­ва њих 51 од­сто.