Чувари здравља монаха и гостију Хиландара

Специјално за „Политику”

Хиландар – Чињеница да у манастиру Хиландар поред 50 монаха, свакодневно борави велики број људи, што поклоника, што радника ангажованих на обнови или пољским радовима, као и да се манастир налази на изолованом месту, на Светој Гори, указала је на потребу за сталним присуством лекара, у одговарајуће опремљеној амбуланти и основном апотеком.

На основу одлуке Скупштине града Београда из 2013. године, КБЦ „Драгиша Мишовић” је преузео бригу о здравственој заштити хиландарског братства. На основу двогодишњег искуства боравка лекара у Хиландар, 2015. године је закључено да је неопходно додатно унапредити рад на том пољу. На иницијативу проф. др Радисава Шћепановића, тадашњег директора КБЦ „Драгиша Мишовић”, и његових сарадника, српских лекара, Хиландарско лекарско друштво основано је 24. децембра 2015. године као струковно удружење са основним задатком пружања и унапређења здравствене заштите монашког братства.

Здравствени радници, чланови Хиландарског лекарског друштва (ХЛД), од краја 2015. године брину о здрављу монаха, искушеника, поклоника, као и свих који бораве у светом манастиру Хиландару.

Примаријус др Жељко Радић, члан овог добровољног и добротворног удружења, каже да ангажовањем у Хиландару испуњава своју мисију као лекар да несебично пружа помоћ свакоме коме је потребна, и да као верник и човек са огромним животним искуством помаже саветима.

„Монаси су посебна категорија људи који највећи део времена проводе у келијама у молитвама. Не комуницирају много са другим људима и код лекара долазе тек кад ’загусти’. Има и старијих монаха са хроничним болестима, којима је свакодневна помоћ потребна. Свима њима смо на располагању 24 часа, седам дана у недељи”, објашњава др Радић. 

„Најважније је да смо својим радом, током протеклих година, стекли огромно поверење хиландарског братства и да смо практично постали њихов део”, истиче др Радић, неуролог у Клиничко-болничком центру „Драгиша Мишовић”. 

Др Радић је напоменуо да током више седмодневних дежурстава није имао озбиљних интервенција, сем уобичајених – проблеми са крвним притиском, главобоље, повишене температуре, болови у грлу, алергије. Долазили су и радници који раде на обнови манастира или на економији, са лакшим повредама.

„Са таквим здравственим проблемима долазе и монаси из оближњег манастира Есфигмен, као и Грци који бораве на Светој Гори. За озбиљније интервенције, које ми овде не можемо да урадимо, долази брзи чамац за транспорт у Војну болницу у Солун, са којом манастир има договор”, напоменуо је др Радић.

„У животу сам имао драматичне периоде. Био сам Ратни лекар на книнском ратишту, у Крајини, из које сам, као и већина српског становништва, прогнан 1995. године. Запослио сам се јуна 1996. у КБЦ „Драгиша Мишовић”, и када сам помислио да су ратне страхоте иза мене, дошла је агресија 1999. године, и поново су ме ужаси рата стигли.

Тог 20. маја, нешто после поноћи, погођен је „Драгиша Мишовић”. У тренутку бомбардовања био сам дежуран на Одељењу за неурологију са две медицинске сестре. Бомбе су директно погодиле одељење. Једва смо се извукли из рушевина. Испод гомиле крша и кроз прашину, по мраку, извлачили смо пацијенте. Један ми је преминуо на рукама... Под рушевинама преминула су још два моја пацијента...... Због свих тих трауматичних збивања која су ме пратила кроз живот, боравак на овом светом месту, литургија, молитве, дружење са монасима, на мене делује благотворно и смирују ме у сваком погледу, а и духовно ме оплемењују”, закључио је др Радић.  

Секретар ХЛД Стефан Миленковић напомиње да је најдраматичнији период од како дежурају у Хиландару био током пандемије вируса корона, када је Грчка затворила границе за држављане Србије, што је у марту 2020. године довело до привременог прекида дежурстава.

„У таквим околностима ХЛД је организовао слање неопходних лекова и средстава и, по потреби, пружало медицинске савете телефоном све до јула 2021, када је укинута забрана уласка у Грчку, и када су настављене редовне активности ХЛД у манастиру”, објаснио је Миленковић.

Он је нагласио да је новембра 2021. забележено више случајева ковида 19 међу хиландарским братством, и да је донета одлука о затварању манастира за посете. Монаси позитивни на вирус су стављени у изолацију и под стални лекарски надзор и бригу. У манастиру су тада боравили лекари и медицински техничари ХЛД са великим искуством у борби против вируса корона, а многи су радили у „црвеним зонама”.

Миленковић је истакао да су тада обезбеђени сви неопходни лекови, медицински материјал и опрема и да је терапија спровођена по најновијем протоколу за лечење ковида 19, укључујући и „хајфлоу” апарат.

„Нико од оболелих монаха није имао тежу клиничку слику, тако да су се богослужења и свакодневне активности скоро нормално одвијале”, закључио је Миленковић. 

Амбуланта, која се налази у самом манастиру, опремљена је савременим апаратима за дијагностику и терапију, које је донирао КБЦ „Драгиша Мишовић”, као и велики број донатора.

Користи се ултразвучни апарат, офтамоскоп, апарат за ЕКГ, кисеоник за респираторне проблеме, стерилизатор. Недавно је добијен и савремени уређај за физикалну терапију за „трансмагнетну стимулацију”.

У амбуланти се по потреби могу узимати узорци за лабораторијске анализе, који се шаљу у Солун на обраду. У функцији је и стоматолошка ординација која се налази ван зидина манастира. Једном годишње спроводе се систематски прегледи целокупног монаштва и за сваког монаха води се здравствени картон. 

По завршетку потпуне обнове Хиландара од последица пожара 2004. године, у плану је проширење амбуланте додатним просторијама за дијагностику, лежеће пацијенте и смештај лекара на дежурству. Као допринос унапређењу општег здравственог стања братства, чланови ХЛД настављају обуку монаха у пружању прве помоћи.

Данас ХЛД има близу осам стотина лекара разних специјалности и медицинских техничара из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Северне Македоније и дијаспоре, а на његовом челу је проф. др Шћепановић.

Прва српска болница 

Медицина у Хиландару има веома дубоке корене. Манастир је прва српска болница, а установио је Свети Сава, који у свом „Хиландарском типику” из 1200. године пише: „...Заповедамо да се за болне изабере ћелија која има облик болнице, и да се поставе постеље болнима за лежање и одмор, и да им се нађе болничар да их двори у свему...”

У Хиландарском архиву рукописне књиге чува се још један значајан споменик српске медицине – „Хиландарски медицински кодекс” из средине 16. века. У кодексу су сабрани списи европске медицинске науке. Откривен је 1952. године у манастирској ризници.