Аутогол француског амбасадора Родеа

Реагујем поводом сјајног текста „Мит о савезништву” уваженог зналца балканских и уопште геополитичких прилика Небојше Човића, објављеног 24. новембра, који аналитички наводи бројне примере како је Француска изиграла своје савезништво са српским народом. А повод је последњи пример када се француски амбасадор у Приштини Роде, готово „братски” усагласио с немачким амбасадором Героом да се у Приштини измести споменик храбрим српским војницима изгинулим током балканских ратова и у Првом светском рату.

Дакле, да изнова кроје историју, понижавајући некадашње истинске победнике, а рехабилитујући поражене злочинце. Све у име тобожњег помирења.

Да ли се амбасадор Роде икад запитао шта би се, на пример, десило да је неко тако безумно у знаменитом Мецу, граду на северу Француске, изместио споменик храбрим француским војницима у Првом светском рату, као што је он саучествовао с немачким амбасадором у том приштинском бешчашћу?

Намећу се два питања: да ли је француски дипломата одобрио премештање споменика самовољно, без знања Париза, што је мало вероватно, или је то урадио после консултација са Ке д’Орсејом.

Ако је то учинио самовољно, онда је својој земљи дао аутогол. А ако је реч о овом другом, то је онда само још једна у низу тужних једностраних епизода која говори да су Французи своју некадашњу савезничку наклоност према Србима сада преусмерили према Албанцима и Немцима, уз благослов Американаца, који су главни инспиратори „савезничког прекрајања” наклоности и историје.

Уосталом, нису ли управо Американци толико пута опростили грехе Немачкој, а заувек ће остати забележена и тобожња протоколарна забуна из 1982, кад је тадашњи амерички председник Роналд Реган, по доласку у Западну Немачку, прво одао пошту палим нацистима, па тек онда жртвама Холокауста, после чега је и уследило наглашеније ретуширање немачке нацистичке прошлости.

Ако се измештени споменик не врати на право место, то ће сведочити да се ревизија историје наставља и преко одавно почивајућих. Жалосно је што је у томе учествовао и амбасадор једне слободарске земље, Француске, која је била на правој страни историје у оба светска рата, док је Немачка била на кривој. Отуда и не чуди понашање његовог колеге Героа, који је и Дечане назвао косовском, а не српском светињом.

Срећом, не мисле сви Французи као самопроглашени „историчар” Роде, о чему говори и изјава француског пуковника Жака Огара, који је чин амбасадора његове земље назвао „увредом за српске војнике и њихову француску браћу”.

Слободан Стајић,
публициста, Сарајево