Русија „квари” јединство европских десничара

Осокољени победом Герта Вилдерса у Холандији, европски десничари из савеза „Идентитет и демократија” (ИД) су из Фиренце најавили да им је циљ да постану трећа политичка снага после избора за Европски парламент следеће године како би могли да реформишу Европску унију.

Али на том амбициозном путу постизборног обједињавања десничара и популиста у ЕУ из две идеолошки сродне формације лако може да се испречи однос према рату у Украјини. Нису све странке попут Алтернативе за Немачку и аустријске Слободарске партијe за укидање санкција Русији.

ЕУ су окупирали „сквотери” и уједињена десница ће је ослободити, амбициозно је минулог викенда поручио председник Лиге Матео Салвини, домаћин скупа којим је означен почетак предизборне кампање европосланичке групе „Идентитет и демократија”, преноси Анса.

Лидери и представници 14 десничарских партија из традиционалног упоришта италијанске левице поручили су да се залажу за пооштравање приступа ЕУ према имиграцији и ублажавање климатских закона како би заштитили послове и индустрију.

Председник француског Националног окупљања Жордан Бардела рекао је да „Европа не може да постане хотел с пет звездица за Африку”. У свом говору Бардела је повезао имиграцију с насиљем и криминалом, а његов говор изазвао је велики аплауз.

Савез националистичких, популистичких и евроскептичних европских политичких партија ИД основан је 2014. године и тренутно је са 62 европарламентараца на шестом месту у законодавном телу ЕУ, које броји 705 чланова. Није довољно да странке „плавог таласа” (традиционална боја ове европске политичке групације) буду треће после избора за ЕП да би биле у позицији да утичу на креирање европске политике.

Да би се раскинула доминирајућа алијанса конзервативаца, социјалиста и либерала који деценијама држе главне полуге у бриселским институцијама, Салвини сматра да би ИД требало да се после избора удружи са снагама десног центра – Европском народном партијом (ЕПП) или Европским конзервативцима и реформистима (ЕЦР), који тренутно имају 66 посланика у ЕП.

Један број лидера ИД прескочио је скуп, а међу њима су Герт Вилдерс, који се окупљенима обратио видео-линком, затим Марин ле Пен и португалски десничарски посланик Андре Вентура. Критичари из левичарских медија њихово одсуство с митинга у Фиренци протумачили су као својеврстан презир према Салвинију и лош знак за предизборну кампању групе „Идентитет и демократија”.

Упркос политичком налету десничарских партија од Скандинавије, преко Немачке, Холандије, Словачке, Чешке и Мађарске до Италије, они још не наступају као јединствени фронт. Тако, на пример, лидер партије Форца Италија, Антонио Тајани, који је заменик Мелонијеве и шеф италијанске дипломатије, одбацује могућност сарадње с неким странкама из ИД, укључујући победника на холандским изборима – Партију слободе Герта Вилдерса.

Највеће изненађење уочи скупа ИД у Фиренци приредио је лидер Алијансе за уједињење Румуна (АУР) Ђеорђе Симион, који је најавио да ће се његова партија прикључити супарничкој десничарској политичкој фамилији – ЕЦР-у, коју предводи италијанска премијерка Ђорђа Мелони. Иначе, популарност АУР-а вртоглаво расте и, како наводи Јуроњуз, после парламентарних избора 2024. године лако би могла да постане део нове владајуће коалиције.

Иако су јединствени у критици политичког ислама, илегалне миграције и наметања политичке коректности, европски десничари су подељени кад је реч о рату у Украјини.

Копредседник Алтернативе за Немачку (АфД), Тино Крупала на скупу у Фиренци изјаснио се против западних санкција Русији, тврдећи да су оне више оштетиле економију ЕУ него руску.

„Украјина не може да победи у овом рату”, рекао је Крупала окупљенима, понављајући сличне аргументе које заступа и аустријска крајње десничарска Слободарска партија (ФПО).

Овакав став према санкцијама Русији не деле све чланице ИД, укључујући и италијанску лигу, иако је Матео Салвини својевремено пре почетка рата у Украјини прозиван да је био превише близак Москви.

Гунар Бек, потпредседник посланичког клуба „Идентитета и демократије” из АфД-а признаје за „Политико” да различити приступи странака према Русији представљају један од главних камена спотицања у односима с идеолошки блиском групом – Европским конзервативцима и реформистима.