Rusija „kvari” jedinstvo evropskih desničara

Osokoljeni pobedom Gerta Vildersa u Holandiji, evropski desničari iz saveza „Identitet i demokratija” (ID) su iz Firence najavili da im je cilj da postanu treća politička snaga posle izbora za Evropski parlament sledeće godine kako bi mogli da reformišu Evropsku uniju.

Ali na tom ambicioznom putu postizbornog objedinjavanja desničara i populista u EU iz dve ideološki srodne formacije lako može da se ispreči odnos prema ratu u Ukrajini. Nisu sve stranke poput Alternative za Nemačku i austrijske Slobodarske partije za ukidanje sankcija Rusiji.

EU su okupirali „skvoteri” i ujedinjena desnica će je osloboditi, ambiciozno je minulog vikenda poručio predsednik Lige Mateo Salvini, domaćin skupa kojim je označen početak predizborne kampanje evroposlaničke grupe „Identitet i demokratija”, prenosi Ansa.

Lideri i predstavnici 14 desničarskih partija iz tradicionalnog uporišta italijanske levice poručili su da se zalažu za pooštravanje pristupa EU prema imigraciji i ublažavanje klimatskih zakona kako bi zaštitili poslove i industriju.

Predsednik francuskog Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela rekao je da „Evropa ne može da postane hotel s pet zvezdica za Afriku”. U svom govoru Bardela je povezao imigraciju s nasiljem i kriminalom, a njegov govor izazvao je veliki aplauz.

Savez nacionalističkih, populističkih i evroskeptičnih evropskih političkih partija ID osnovan je 2014. godine i trenutno je sa 62 evroparlamentaraca na šestom mestu u zakonodavnom telu EU, koje broji 705 članova. Nije dovoljno da stranke „plavog talasa” (tradicionalna boja ove evropske političke grupacije) budu treće posle izbora za EP da bi bile u poziciji da utiču na kreiranje evropske politike.

Da bi se raskinula dominirajuća alijansa konzervativaca, socijalista i liberala koji decenijama drže glavne poluge u briselskim institucijama, Salvini smatra da bi ID trebalo da se posle izbora udruži sa snagama desnog centra – Evropskom narodnom partijom (EPP) ili Evropskim konzervativcima i reformistima (ECR), koji trenutno imaju 66 poslanika u EP.

Jedan broj lidera ID preskočio je skup, a među njima su Gert Vilders, koji se okupljenima obratio video-linkom, zatim Marin le Pen i portugalski desničarski poslanik Andre Ventura. Kritičari iz levičarskih medija njihovo odsustvo s mitinga u Firenci protumačili su kao svojevrstan prezir prema Salviniju i loš znak za predizbornu kampanju grupe „Identitet i demokratija”.

Uprkos političkom naletu desničarskih partija od Skandinavije, preko Nemačke, Holandije, Slovačke, Češke i Mađarske do Italije, oni još ne nastupaju kao jedinstveni front. Tako, na primer, lider partije Forca Italija, Antonio Tajani, koji je zamenik Melonijeve i šef italijanske diplomatije, odbacuje mogućnost saradnje s nekim strankama iz ID, uključujući pobednika na holandskim izborima – Partiju slobode Gerta Vildersa.

Najveće iznenađenje uoči skupa ID u Firenci priredio je lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Đeorđe Simion, koji je najavio da će se njegova partija priključiti suparničkoj desničarskoj političkoj familiji – ECR-u, koju predvodi italijanska premijerka Đorđa Meloni. Inače, popularnost AUR-a vrtoglavo raste i, kako navodi Juronjuz, posle parlamentarnih izbora 2024. godine lako bi mogla da postane deo nove vladajuće koalicije.

Iako su jedinstveni u kritici političkog islama, ilegalne migracije i nametanja političke korektnosti, evropski desničari su podeljeni kad je reč o ratu u Ukrajini.

Kopredsednik Alternative za Nemačku (AfD), Tino Krupala na skupu u Firenci izjasnio se protiv zapadnih sankcija Rusiji, tvrdeći da su one više oštetile ekonomiju EU nego rusku.

„Ukrajina ne može da pobedi u ovom ratu”, rekao je Krupala okupljenima, ponavljajući slične argumente koje zastupa i austrijska krajnje desničarska Slobodarska partija (FPO).

Ovakav stav prema sankcijama Rusiji ne dele sve članice ID, uključujući i italijansku ligu, iako je Mateo Salvini svojevremeno pre početka rata u Ukrajini prozivan da je bio previše blizak Moskvi.

Gunar Bek, potpredsednik poslaničkog kluba „Identiteta i demokratije” iz AfD-a priznaje za „Politiko” da različiti pristupi stranaka prema Rusiji predstavljaju jedan od glavnih kamena spoticanja u odnosima s ideološki bliskom grupom – Evropskim konzervativcima i reformistima.