Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТУНЕЛ ИЗМЕЂУ САВСКЕ И ДУНАВСКЕ ПАДИНЕ

„Малим метроом” брже него „великим”

Веза Новог Београда и старог дела града биће два километра дужине са порталима у Улици Гаврила Принципа, у зони Економског факултета и Булевару деспота Стефана код Полицијске управе за град
 „Малим метроом” брже него „великим”
Изградња почиње следеће године

Изградња тунела између Савске и Дунавске падине, односно Карађорђеве улице и Булевара деспота Стефана у дужини од око два километра могла би да буде окончана када и градња прве линије метроа (21 километар) – 2028. године. Јер, како је јуче најавио Александар Шапић, председник Привременог органа града, изградња тунела почеће следеће године и биће завршена за три до четири године.

Како сазнајемо у Градској управи, прошле недеље потписан је уговор вредан 235,8 милиона евра (без ПДВ-а) између Дирекције за грађевинско земљиште и кинеске компаније „Пауер чајна” која ће пројектовати и изводити и овај важан инфраструктурни пројекат планиран пре шест деценија, а до сада нереализован. Та стара идеја активирана је са подизањем „Београда на води”, стамбено-пословног комплекса за 18.000 становника, како би се повезали Нови Београд и стари део града и смањиле саобраћајне гужве. Према истраживању Саобраћајног факултета, изградњом тунела саобраћај у градском језгру био би растерећен за 14 процената, просечна брзина путовања повећана за 10 одсто, а укупно време путовања смањено за 10 процената. Емисија угљен-моноксида у центру Београда била би мања за девет одсто.

План детаљне регулације тунела од Савске до Дунавске падине усвојен је на седници Скупштине града маја 2019. године и тај документ је основа за израду техничке документације неопходне да би се добила грађевинска дозвола, а потом и отворило градилиште. Планским решењем предвиђене су две тунелске цеви са порталима у Улици Гаврила Принципа, у зони Економског факултета, и у Булевару деспота Стефана, у правцу Панчевачког моста, у зони Полицијске управе за град Београд. Највећа дубина тунела биће испод Теразија – око 38 метара. Тунел би требало да има и два евакуациона излаза за возила. Укупна ширина попречног профила у једној тунелској цеви биће 9,56 метара са саобраћајним тракама широким по 3,5 метара и пешачким тракама од 0,93 метра.

Пре прихватања коначне трасе тунела у пролеће 2017. стручњаци Урбанистичког завода предложили су 12 варијанти везе Савске и Дунавске падине. У најужи круг ушле су две варијанте. Осим изабране, друга је на Дунавској падини предвиђала да по две саобраћајне траке избијају на Булевар деспота Стефана, а друге две у Дунавску улицу. За улаз односно излаз на Савској падини није било дилеме – оба предлога за трасу тунела видела су га у зони Каменичке улице.

– Пројекат тунела је изузетно комплексан и изискује време. Не можемо да кажемо да ће бити готов за годину дана, па чак ни за две године. Али реално је да од данас, од овог тренутка, за једно три и по до четири године буде завршен. Креће се убрзано са израдом пројекта тунела. Експропријација је била највећи проблем, али смо успели да значајно смањимо број објеката који треба да буду обухваћени експропријацијом, тако што Улицу Гаврила Принципа нећемо да померамо. Идемо испод Гаврила Принципа и излазиће код Деспота Стефана – истакао је Шапић, а пренео Танјуг.

Према његовим речима, након овог пројекта, Београд у саобраћајном смислу неће више бити исти град.

– Загађење ће се смањити за 14 одсто, а гужва за око 12 одсто. Оно што је најважније, спојиће се два саобраћајно најудаљенија дела града: Нови Београд, Земун и Сурчин са Звездаром, Палилулом и Панчевачким мостом – рекао је Шапић и додао да је пројекат тунела Градска управа назвала „малим метроом”.

 – „Мали метро” је потез од Деспота Стефана до велике саобраћајнице која ће се радити на углу Владимира Поповића и Булевара Николе Тесле. Зашто „мали метро”? Зато што ћете њиме да стижете, вероватно, брже него метроом на том потезу. Метро има станице, а овде се нема где заустављати. Кад се попнете на мост, идете право до Деспота Стефана и биће вам потребно буквално неколико минута – рекао је Шапић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miodrag Stojković
Takvih savremenih vidova gradskog prevoza postoje, a naročito preko reka, a mi se gušimo sa sporim tranvajima koji se preko N. B. kreću kao po kaldrmi 19 veka. Suviše malo mašte i mnogo ulaganja bez pravog rešenja.
Kopčanje pozadi
Socijalisti su glatko pobedili krajem prošlog veka na Bgd izborima pod sloganom "U XXI vek sa tramvajom."
Biće tu, dok kažeš metro (i ostale bajke)
2028? Dovoljno blizu da bude realno za narodno očekivanje i dovoljno daleko da se izbegne odgovornost kada se projekat ne ostvari.
Мада
Уведите бесплатан градски превоз који се финансира из локалног пореза на пословну активност. То је једини начин да се смање гужве а не нови путеви и саобраћанице за које, струка зна да само привлаче још више аутомобила и стварају веће гужве.
dušan1
Ima logike sve dotle dok taj lokalni porez na poslovnu aktivnost plaćaju u centru a na periferiji ne i da je to toliki trošak da se neko iseli iz centra BG u selo ili na periferiju !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.