Кастрова „кртица” у Вашингтону

Буран двоструки живот бившег америчког дипломате Виктора Мануела Роче, ухапшеног на Флориди, налик је заплету популарне шпијунске серије „Американци”. Али, за разлику од двоје Руса у фиктивној причи o брачном пару Џенингс, који је КГБ инфилтрирао у америчко друштво у време хладног рата, бивши амбасадор САД је био права „кртица” Фидела Кастра у Стејт департменту.

Виктор Мануел Роча (73) оптужен је да је деценијама радио као тајни агент за кубанску обавештајну службу. Према отпечаћеним судским документима, Роча се за интересе Хаване у „тајне активности” укључио 1981, од када је почео да се састаје с кубанским оперативцима. Како је саопштило Министарство правде, овај бивши дипломата оптужен је и за заверу, али и за коришћење пасоша добијеног на основу лажне изјаве.

„Виктор Мануел Роча дуже од 40 година служио је као агент кубанске владе. Добијао је положаје у америчкој влади на којима је има приступ тајним информацијама и имао могућност да утиче на спољну политику САД. Ово је пример једне од најдужих и најдалекосежнијих инфилтрација неког страног агента у америчку администрацију”, изјавио је савезни тужилац Мерик Гарланд, преноси АП.

Бивши дипломата ухапшен је прошлог петка у Мајамију након тајне операције која је трајала дуже од годину дана, саопштило је Министарство правде САД.

Роча је рођен у Колумбији, одрастао је у Њујорку, а дипломирао на Јејлу, Харварду и Џорџтауну. Био је на положајима амбасадора у Аргентини и Боливији и на неколико важних владиних функција, укључујући и Савет за националну безбедност. Као дипломата службовао је и у Италији, Хондурасу, Мексику и Доминиканској Републици.

Према судским списима, у новембру 2022. агент ФБИ обратио се Рочи преко „Воцапа” представљајући се као представник кубанске обавештајне службе који хоће да му пренесе „поруку” пријатеља из Хаване. Током три састанка с агентом Федералног истражног бироа који су тајно снимани Роча је почео да открива детаље о времену док је радио као тајни агент кубанске владе, наводи се у оптужници.

Тако је током једног састанка изјавио да су му кубанске обавештајне службе наложиле да „води нормалан живот” и да је тако морао да створио лажну „десничарску личност”.

Кад га је агент, представљајући се као кубански шпијун, упитао „да ли си још с нама”, Роча му је одбрусио да је љут што се његова лојалност доводи у питање.

„То је као да доводим у питање своју мушкост”, рекао је.

Другом приликом Роча се оперативцу ФБИ поверио како је био „главни” кад је Куба оборила два авиона које је послала група Кубанаца у егзилу са седиштем у Мајамију и у којима су 1996. године погинула четири противника Кастрове владе. Међутим, за сада нема индиција да је Роча помогао Кубанцима у тој војној операцији док је радио у америчкој специјалној интересној секцији у Хавани, у периоду пре успостављања дипломатских односа Вашингтона и Хаване.

Такође, у разговорима с оперативцем ФБИ он је имао само лепе речи за кубанског лидера Фидела Кастра као „команданта”, док је Америку називао непријатељем. Роча се хвалио тиме што је дуже од 40 година био шпијун за Кубу у средишту Стејт департмента и у елитним спољнополитичким круговима у Америци.

„Ово што смо урадили је огромно, више од гренд слема. Потценили су шта можемо да им урадимо. Урадили смо више него што су мислили”, рекао је Роча током једног од тајно снимљених разговора који су почели прошле године на локацијама у Мајамију.

Рочина дипломатска каријера трајала је 25 година, и током демократских и за време републиканских администрација, а већи део је провео у Латинској Америци за време хладног рата, периода кад америчка политика понекад није била довољно избалансирана.

Занимљиво је да је Мануел Роча док је био амбасадор у Боливији директно интервенисао на председничким изборима 2002. године, упозоравајући недељама пре гласања да ће САД прекинути финансијску помоћ сиромашној јужноамеричкој земљи уколико буде изабран бивши узгајивач коке Ево Моралес.

Поводом овог шокантног случаја откривања „кртице” у америчкој дипломатској служби, портпарол Стејт департмента Метју Милер изјавио је да ће министарство радити с америчким шпијунским агенцијама на ограничавању сваке штете изазване наводним кршењем безбедности.

„У наредним данима, недељама, месецима радићемо с нашим партнерима у обавештајној заједници да проценимо све дугорочне импликације на националну безбедност кад је реч о овом питању”, рекао је он, а преноси Би-Би-Си.