Kastrova „krtica” u Vašingtonu

Buran dvostruki život bivšeg američkog diplomate Viktora Manuela Roče, uhapšenog na Floridi, nalik je zapletu popularne špijunske serije „Amerikanci”. Ali, za razliku od dvoje Rusa u fiktivnoj priči o bračnom paru Dženings, koji je KGB infiltrirao u američko društvo u vreme hladnog rata, bivši ambasador SAD je bio prava „krtica” Fidela Kastra u Stejt departmentu.

Viktor Manuel Roča (73) optužen je da je decenijama radio kao tajni agent za kubansku obaveštajnu službu. Prema otpečaćenim sudskim dokumentima, Roča se za interese Havane u „tajne aktivnosti” uključio 1981, od kada je počeo da se sastaje s kubanskim operativcima. Kako je saopštilo Ministarstvo pravde, ovaj bivši diplomata optužen je i za zaveru, ali i za korišćenje pasoša dobijenog na osnovu lažne izjave.

„Viktor Manuel Roča duže od 40 godina služio je kao agent kubanske vlade. Dobijao je položaje u američkoj vladi na kojima je ima pristup tajnim informacijama i imao mogućnost da utiče na spoljnu politiku SAD. Ovo je primer jedne od najdužih i najdalekosežnijih infiltracija nekog stranog agenta u američku administraciju”, izjavio je savezni tužilac Merik Garland, prenosi AP.

Bivši diplomata uhapšen je prošlog petka u Majamiju nakon tajne operacije koja je trajala duže od godinu dana, saopštilo je Ministarstvo pravde SAD.

Roča je rođen u Kolumbiji, odrastao je u Njujorku, a diplomirao na Jejlu, Harvardu i Džordžtaunu. Bio je na položajima ambasadora u Argentini i Boliviji i na nekoliko važnih vladinih funkcija, uključujući i Savet za nacionalnu bezbednost. Kao diplomata službovao je i u Italiji, Hondurasu, Meksiku i Dominikanskoj Republici.

Prema sudskim spisima, u novembru 2022. agent FBI obratio se Roči preko „Vocapa” predstavljajući se kao predstavnik kubanske obaveštajne službe koji hoće da mu prenese „poruku” prijatelja iz Havane. Tokom tri sastanka s agentom Federalnog istražnog biroa koji su tajno snimani Roča je počeo da otkriva detalje o vremenu dok je radio kao tajni agent kubanske vlade, navodi se u optužnici.

Tako je tokom jednog sastanka izjavio da su mu kubanske obaveštajne službe naložile da „vodi normalan život” i da je tako morao da stvorio lažnu „desničarsku ličnost”.

Kad ga je agent, predstavljajući se kao kubanski špijun, upitao „da li si još s nama”, Roča mu je odbrusio da je ljut što se njegova lojalnost dovodi u pitanje.

„To je kao da dovodim u pitanje svoju muškost”, rekao je.

Drugom prilikom Roča se operativcu FBI poverio kako je bio „glavni” kad je Kuba oborila dva aviona koje je poslala grupa Kubanaca u egzilu sa sedištem u Majamiju i u kojima su 1996. godine poginula četiri protivnika Kastrove vlade. Međutim, za sada nema indicija da je Roča pomogao Kubancima u toj vojnoj operaciji dok je radio u američkoj specijalnoj interesnoj sekciji u Havani, u periodu pre uspostavljanja diplomatskih odnosa Vašingtona i Havane.

Takođe, u razgovorima s operativcem FBI on je imao samo lepe reči za kubanskog lidera Fidela Kastra kao „komandanta”, dok je Ameriku nazivao neprijateljem. Roča se hvalio time što je duže od 40 godina bio špijun za Kubu u središtu Stejt departmenta i u elitnim spoljnopolitičkim krugovima u Americi.

„Ovo što smo uradili je ogromno, više od grend slema. Potcenili su šta možemo da im uradimo. Uradili smo više nego što su mislili”, rekao je Roča tokom jednog od tajno snimljenih razgovora koji su počeli prošle godine na lokacijama u Majamiju.

Ročina diplomatska karijera trajala je 25 godina, i tokom demokratskih i za vreme republikanskih administracija, a veći deo je proveo u Latinskoj Americi za vreme hladnog rata, perioda kad američka politika ponekad nije bila dovoljno izbalansirana.

Zanimljivo je da je Manuel Roča dok je bio ambasador u Boliviji direktno intervenisao na predsedničkim izborima 2002. godine, upozoravajući nedeljama pre glasanja da će SAD prekinuti finansijsku pomoć siromašnoj južnoameričkoj zemlji ukoliko bude izabran bivši uzgajivač koke Evo Morales.

Povodom ovog šokantnog slučaja otkrivanja „krtice” u američkoj diplomatskoj službi, portparol Stejt departmenta Metju Miler izjavio je da će ministarstvo raditi s američkim špijunskim agencijama na ograničavanju svake štete izazvane navodnim kršenjem bezbednosti.

„U narednim danima, nedeljama, mesecima radićemo s našim partnerima u obaveštajnoj zajednici da procenimo sve dugoročne implikacije na nacionalnu bezbednost kad je reč o ovom pitanju”, rekao je on, a prenosi Bi-Bi-Si.