Трећина ђака испод основног нивоа писмености

У Србији и даље сваки трећи ученик не достиже основни ниво писмености – 43 одсто на скали математичке писмености, 36 одсто читалачке, а 35 одсто научне – и сматра се да ће ови ђаци имати тешкоће да одговоре изазовима с којима ће се сусрести у свакодневним животним ситуацијама: наставку школовања, будућем запошљавању, професионалном напредовању и сналажењу у савременом свету, показују најновији резултати Међународног програма процене ученичких постигнућа ПИСА (Programme for International Student Assessment) објављени јуче. Ова у свету призната и значајна студија не проверава да ли су ђаци запамтили и умеју да дословно репродукују школске лекције, већ да ли научено умеју да примене, то јест да ли су стекли функционална знања, а креаторима образовних политика служи приликом доношења стратешких одлука у образовању на основу емпиријских података о постигнућима ученика и условима у којима се они школују. ПИСА испитивање пре више од две деценије покренула је Организација за економску сарадњу и развој – ОЕЦД. Реализовано је укупно осам трогодишњих циклуса истраживања, а Србија је учествовала шест пута (2003, 2006, 2009, 2012, 2018. и 2022. године) и резултати наших ђака су из циклуса у циклус слични – константно лоши.

У истраживању 2022. године учествовало је око 690.000 ученика из 81 државе. Они су представљали око 29 милиона петнаестогодишњих ученика у школама широм света. У Србији у оквиру ПИСА 2022 студије 6.413 ђака из 183 школе решавало је тестове којима се проверава ниво читалачке, математичке, научне писмености и креативног мишљења. Узорак су чинили петнаестогодишњаци, међу којима је 1,9 одсто било основаца седмог или осмог разреда, 82,7 одсто су били ученици првог разреда средње школе, док је 15,4 одсто било средњошколаца другог разреда. Ови ђаци представљали су око 87 одсто укупне популације петнаестогодишњака у нашем образовном систему.

У Србији просечно постигнуће на скали математичке писмености према резултатима ПИСА 2022 износи 440 поена, исти је скор из читалачке писмености а из научне 447 поена. Ова постигнућа мало се разликују од претходних из циклуса ПИСА 2018 и показују помак набоље у науци за осам поена, а читању побољшање за један бод, док се у математици бележи пад успеха од осам поена. Међутим, када се посматрају резултати наших ученика на ПИСА тестирању у последњој деценији јасно је да нема значајнијих промена – константно је висок проценат наших ученика који не досежу основни ниво математичке, читалачке и научне писмености. У односу на ОЕЦД земље компетенције ученика из Србије су ниже за 32 поена из математике, 36 поена из читања и 38 из науке. То изгледа као благи помак набоље у поређењу с налазима из студије ПИСА 2018 када су компетенције наших ђака у односу на вршњаке из држава ОЕЦД биле ниже за 41 поен из математике, 48 поена из читања и 49 поена на скали научне писмености. Међутим, и сада као и у претходном циклусу истраживања закључак је идентичан да по функционалном знању наши ђаци каскају за вршњацима из ОЕЦД земаља годину и по дана школовања, или како се у извештају наводи „да резултат наших ученика одговара ефекту од једне и по године школовања потребне да би се надоместила разлика”.

На ПИСА тестовима најуспешнији су били ученици из Сингапура чији је просечан резултат 575 поена из математике, 543 из читалачке писмености и 561 у науци. Просечни постигнути резултати ОЕЦД земаља су 472 бода из математике, 476 у читању и 485 из науке. За две деценије постојања ПИСА тестирања просечни скор ОЕЦД није значајно варирао, све до сада када се бележи приметан пад у резултатима. У поређењу са налазима претходне студије реализоване 2018. године, просечан резултат у земљама ОЕЦД нижи је за десет поена из читалачке и скоро 15 поена из математичке писмености. Упоређивање резултата показује да ученици земаља ОЕЦД у просеку заостају скоро три до пет година школовања у односу на вршњаке из Сингапура.

Када се упореди постигнуће Србије са референтним земљама, онима које су или географски близу или имају сличан бруто национални доходак, резултати у Естонији, Пољској, Словенији и Мађарској, као и у Хрватској, у сва три предмета значајно је више од резултата ученика у Србији. Исто тако, наши ученици постижу приметно боље резултате него њихови вршњаци у Црној Гори и Северној Македонији. Србија се у читању и науци налази на 40. месту, а у математици на 42. месту, што представља напредак у односу на 2018. годину, када се нашла на 45. месту у читању, а на 46. месту у науци и математици. Међутим, то што су резултати наших ђака на глобалним ранг-листама из ова три предмета сада нешто боље пласирани није показатељ бољег знања ученика из Србије нити је сама позиција неке државе на овим листама од посебног значаја у тумачењу резултата, како је објаснила Гордана Чапрић, национална координаторка ПИСА 2022 представљајући најновије основне резултате ове студије за Србију, који ће бити део обимнијег званичног извештаја од значаја за креаторе образовних политика у нашој држави чије се објављивање очекује.