Нада да уметност лечи

Уметници су заиграна бића. Играју се бојама, материјалима, облицима, свакодневним употребним предметима, хумором, емоцијама, значењима...

Ако је игра промишљена, ако се тачно зна њен циљ и ако доводи до решења проблема, онда настаје уметничко дело које плени својом креативношћу без обзира на то да ли је више или мање асоцијативно или наративно.

Такав утисак изазивају и најновији радови Здравка Јоксимовића  изложени на новој локацији Галерије Икс витамин. Она се однедавно налази у једном лепом салонском стану у Ресавској улици број 19.

Изложба носи назив „Beаuty Blender”, према истоименим козметичким малим сунђерима који служе за наношење пудера на лице. Ови предмети које користи женски део Јоксимовићеве породице, послужили су као део истоименог рада у коме је 25 сунђерчића постављено у удубљења на  претходно набављеном парчету коже, али ова два различита материјала функционишу као целина и готово да се не види разлика.

Чиме се још игра Здравко Јоксимовић? Италијанским дугмадима из позамантерије, истрошеним батеријама за кључеве аутомобила, слушалицама за мобилне телефоне, спрејевима, бодљама са рогача, а од материјала користи дрво, метал, кожу, глину...

Ова изложба је заправо наставак серије радова започете 2017. године под називом „Лечење уметношћу”.

– Ово што видите:  дугмад, батерије, слушалице.. то су прикази лекова, таблета, под капом наде да је могуће лечење уметношћу. Мали број људи зна да бављење неким духовним вредностима можда неће решити стварне проблеме, али ће олакшати да поднесемо свакодневицу – и ту је спас. Ја волим да експериментишем, играм се основном идејом да у оквиру одређене површине убацим основне детаље. То су вежбе из ликовности. Одржавам свој рефлекс будним, сам себи задајем домаће задатке и уживам у њиховом решавању. Конкретно, како да на ову површину дрвета  убацим одређену количину „лекова”, а да то као целина има своју логику – објашњава Здравко Јоксимовић.

Идеје се рађају као и код свих креативних процеса, понекад споро понекад изненада. Уметник у свему може да „види” уметност. Из експеримента настају дела.

– Пало ми је на памет да експериментишем са спрејом који сам угледао на каси поред продавца кад сам куповао шмиргл-папир. То је спреј који „имитира” огледало. Батерије за кључеве од кола окренуте наопачке имају неку своју малу структуру која ми је одговарала да постигнем приказ таблета. Нашао сам их код човека који се бави мењањем батерија, рекао сам му за шта ми треба и он ми је напунио целу кутијицу! У позамантерији сам видео дугмиће увезене из Италије од материјала од кога се више не производе. Посебне сиве су боје, а када се споји са оловом , делују да су једно за друго наменски прављени – каже уметник.

„Уколико се зна да је уметнику као шаблон послужило празно паковање таблета, његови самодовољни па и самозадовољни формалистички артефакти се аутоматски преображавају у енигматичне ‘портрете’ тих таблета (иначе објеката псеудорелигиозног култа псеудосекуларног српског друштва). Наоружани ’семантичким несвесним’, Јоксимовићеви варљиво апстрактни радови одају’прерушени ангажман’ ови ’анонимни’ зидни рељефи алудирају на свеприсутност таблета, ’анонимних’ заступница како болести  тако и  здравља. Јер  данас  се и  болест  и здравље ’лече’ тј. третирају на, условно речено, сличан начин, лековима односно витаминима у капсулама”, пише историчарка уметности Душица Поповић у каталогу изложбе.

Изложба „Beаuty Blender” део је циклуса који ће бити представљен на ретроспективи овог уметника планираној за 2025. годину у Музеју савремене уметности у Београду. Изложба неће бити хронолошка него проблемска и њен садржај мењаће се током трајања изложбе. Наравно, још је рано говорити о детаљима.

Вајар Здравко Јоксимовић (1960), професор на Факултету ликовних уметности у Београду, представник је уметничког таласа који је крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века био познат под именом „нова београдска скулптура”.

Аутор је споменика Зорану Ђинђићу у Прокупљу, Исидори Секулић у Београду, Карлу Малдену испред зграде Кинотеке у Београду. Извео је седам јавних скулптура у иностранству, међу којима су Демфер-Ш као шума, 2003. године (Blair Atholl Шкотска), као и скулптура Quick Healing, у Јапану. Дела му се налазе у најважнијим јавним и приватним колекцијама у Србији (Музеј савремене уметности, Музеј града Београда, Музеј Цептер). Добитник је више награда из области ликовне уметности међу којима је и „Политикина” награда  2016. године за изложбу „Реанимација уметника-после 30 година”.

Изложба у Галерији „Икс витамин” траје до 14. децембра.