Nada da umetnost leči

Umetnici su zaigrana bića. Igraju se bojama, materijalima, oblicima, svakodnevnim upotrebnim predmetima, humorom, emocijama, značenjima...

Ako je igra promišljena, ako se tačno zna njen cilj i ako dovodi do rešenja problema, onda nastaje umetničko delo koje pleni svojom kreativnošću bez obzira na to da li je više ili manje asocijativno ili narativno.

Takav utisak izazivaju i najnoviji radovi Zdravka Joksimovića  izloženi na novoj lokaciji Galerije Iks vitamin. Ona se odnedavno nalazi u jednom lepom salonskom stanu u Resavskoj ulici broj 19.

Izložba nosi naziv „Beauty Blender”, prema istoimenim kozmetičkim malim sunđerima koji služe za nanošenje pudera na lice. Ovi predmeti koje koristi ženski deo Joksimovićeve porodice, poslužili su kao deo istoimenog rada u kome je 25 sunđerčića postavljeno u udubljenja na  prethodno nabavljenom parčetu kože, ali ova dva različita materijala funkcionišu kao celina i gotovo da se ne vidi razlika.

Čime se još igra Zdravko Joksimović? Italijanskim dugmadima iz pozamanterije, istrošenim baterijama za ključeve automobila, slušalicama za mobilne telefone, sprejevima, bodljama sa rogača, a od materijala koristi drvo, metal, kožu, glinu...

Ova izložba je zapravo nastavak serije radova započete 2017. godine pod nazivom „Lečenje umetnošću”.

– Ovo što vidite:  dugmad, baterije, slušalice.. to su prikazi lekova, tableta, pod kapom nade da je moguće lečenje umetnošću. Mali broj ljudi zna da bavljenje nekim duhovnim vrednostima možda neće rešiti stvarne probleme, ali će olakšati da podnesemo svakodnevicu – i tu je spas. Ja volim da eksperimentišem, igram se osnovnom idejom da u okviru određene površine ubacim osnovne detalje. To su vežbe iz likovnosti. Održavam svoj refleks budnim, sam sebi zadajem domaće zadatke i uživam u njihovom rešavanju. Konkretno, kako da na ovu površinu drveta  ubacim određenu količinu „lekova”, a da to kao celina ima svoju logiku – objašnjava Zdravko Joksimović.

Ideje se rađaju kao i kod svih kreativnih procesa, ponekad sporo ponekad iznenada. Umetnik u svemu može da „vidi” umetnost. Iz eksperimenta nastaju dela.

– Palo mi je na pamet da eksperimentišem sa sprejom koji sam ugledao na kasi pored prodavca kad sam kupovao šmirgl-papir. To je sprej koji „imitira” ogledalo. Baterije za ključeve od kola okrenute naopačke imaju neku svoju malu strukturu koja mi je odgovarala da postignem prikaz tableta. Našao sam ih kod čoveka koji se bavi menjanjem baterija, rekao sam mu za šta mi treba i on mi je napunio celu kutijicu! U pozamanteriji sam video dugmiće uvezene iz Italije od materijala od koga se više ne proizvode. Posebne sive su boje, a kada se spoji sa olovom , deluju da su jedno za drugo namenski pravljeni – kaže umetnik.

„Ukoliko se zna da je umetniku kao šablon poslužilo prazno pakovanje tableta, njegovi samodovoljni pa i samozadovoljni formalistički artefakti se automatski preobražavaju u enigmatične ‘portrete’ tih tableta (inače objekata pseudoreligioznog kulta pseudosekularnog srpskog društva). Naoružani ’semantičkim nesvesnim’, Joksimovićevi varljivo apstraktni radovi odaju’prerušeni angažman’ ovi ’anonimni’ zidni reljefi aludiraju na sveprisutnost tableta, ’anonimnih’ zastupnica kako bolesti  tako i  zdravlja. Jer  danas  se i  bolest  i zdravlje ’leče’ tj. tretiraju na, uslovno rečeno, sličan način, lekovima odnosno vitaminima u kapsulama”, piše istoričarka umetnosti Dušica Popović u katalogu izložbe.

Izložba „Beauty Blender” deo je ciklusa koji će biti predstavljen na retrospektivi ovog umetnika planiranoj za 2025. godinu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Izložba neće biti hronološka nego problemska i njen sadržaj menjaće se tokom trajanja izložbe. Naravno, još je rano govoriti o detaljima.

Vajar Zdravko Joksimović (1960), profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, predstavnik je umetničkog talasa koji je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka bio poznat pod imenom „nova beogradska skulptura”.

Autor je spomenika Zoranu Đinđiću u Prokuplju, Isidori Sekulić u Beogradu, Karlu Maldenu ispred zgrade Kinoteke u Beogradu. Izveo je sedam javnih skulptura u inostranstvu, među kojima su Demfer-Š kao šuma, 2003. godine (Blair Atholl Škotska), kao i skulptura Quick Healing, u Japanu. Dela mu se nalaze u najvažnijim javnim i privatnim kolekcijama u Srbiji (Muzej savremene umetnosti, Muzej grada Beograda, Muzej Cepter). Dobitnik je više nagrada iz oblasti likovne umetnosti među kojima je i „Politikina” nagrada  2016. godine za izložbu „Reanimacija umetnika-posle 30 godina”.

Izložba u Galeriji „Iks vitamin” traje do 14. decembra.