„Бродолом” у САД

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 10.октобра – Стварност као да имитира пропаст „Титаника”: супергалија се слупала, настаје кошмар „спасавај се ко може”, предност у избављивању имају путници прве класе, док појединцу из потпалубља не помаже ни кад га пригрли осетљива душа горњег слоја, а што ће годинама после бити инспирација за кошмарно-романтичне продукције холивудске „фабрике снова”. Америка доживљава, наиме, финансијски бродолом који за собом ка дну вуче многе друге барке, па такорећи цео свет тражи –чамце за спасавање. По истом, „титаничком принципу” – да се преживљавање најпре обезбеди елитном слоју јер „само он” може да створи нови, непотопиви, „Титаник” у коме ће „свима бити боље”…

Вредност кључног индекса, Дау Џонс, на њујоршкој берзи ипак се јуче стрмоглавила више него икад у последње две деценије, упозоривши тако да –стари рецепти не важе а да нови нису довољно уверљиви. Драма Волстрита изазвала је глобални лом па се први пут, после много времена, тражи – глобални пакт против галопирајуће кризе.

Тренутно, криза делује глобалније од мера против ње. Листом посрћу берзе широм света, нарочито у Европи и Јапану, док политичари тек покушавају да се досете ефикасних метода у којима би се испољила „заштитна улога” власти.

На парадоксалан начин се, притом, остварује глобализаторско вођство САД. После дугогодишњег инсистирања суперсиле да други прихвате овдашњи модел „неспутане слободе тржишта”, чује се апел Вашингтона „остатку света” да помогне да се испостављени амерички неред, који изазива потресе широм планете, потисне новим – глобално усаглашеним – „редом”.

Шеф Беле куће Џорџ Буш, после низа телефонских контаката, за сутра је сазвао састанак с министрима још шест чланица Групе седам индустријских сила. Њему опозициона, парламентарна већина демократа предлаже му да сазове и скуп те врсте, проширен учешћем Русије, чему се он не противи, што говори да је „ђаво однео шалу”, тојест – да је криза толико дубока, да треба тражити „разумевање” и Москве иако јој се одавде пребацују разна „застрањивања”.

Иако још нико није сигуран „на шта ће све изаћи”, наслућује се неколико могућности за одрицање од правила која дуго доминирају светским пословима. Прво – престанак једностраног одлучивања: „Унилатерални акти се морају и избегавати и осудити”, поручио је, уз многе друге, и Доминик Строс-Кан, француски директор Међународног монетарног фонда (ММФ), институције која је и сама проповедала амерички модел „саморегулисања тржишта”. Друго – неопходна је државна интервенција за спасавање на тржишту посрнулих финансијских гиганата. Треће – кад се обе наведене потребе имају у виду, намеће се потреба „преобликовања светских односа” при чему предност више неће имати амерички рецепти: „Само координисана акција централних банака и влада може да заустави системски ризик и да осигура финансирање привреда” – изјава је француског председника Николе Саркозија која овде ужива истрајни публицитет, а што се огледа и у данашњој анализи „Њујорк тајмса” где се истиче потреба за „светском координацијом, без преседана”. Четврто – можда се догурало до краја капитализма америчког типа…

Потпору последње наведеној тези даје један од ударних написа данашњег „Вашингтон поста”. Од тридесетих година прошлог века, банке Америке биле су барјактари америчке економске моћи – подсећа се уз констатацију да сада оне добрим делом прелазе „у руке државе” чиме се потресају темељи овдашњег поретка, „заснованог на принципима слободног тржишта”. Масивна државна интервенција за стабилизовање посрнулог Волстрита одузима Вашингтону морални ауторитет да проповеда капитализам у коме је све подређено диктату тржишта – додаје се.

Затим се цитира оцена добитника Нобелове награде за економију Џозефа Стиглица: „Људи широм света су нам се дивили због наше економије, и говорили смо им да, ако желе да буду као ми, треба да се препусте превласти тржишта… Сада сви имају осећај да пате због нас”.

Нико не говори, међутим, о „крају капитализма”. Тај „изам”, за разлику од неких других „изама”, опстаје зато што, кажу познаваоци, рачуна с несавршеностима – и људских бића и њихових поредака.

Али, садашњи „шокантни догађаји” изазвали су „конфузију у размишљањима о слободном тржишту” не само у земљама у развоју него и у развијеном свету – оценио је Роберт Зелик, амерички председник Светске банке, која, као и ММФ, управо почиње редовно годишње заседање у Вашингтону. Кристофер Хиченс из часописа „Венити фер” слути, на пример, да САД нису сасвим залутале на „социјалистички курс”, како појачане мере државне интервенције тумаче присталице „чистог тржишта”, већ да се ради о друге две ствари. Ако социјализма овде има, он, каже, постоји само за богате, док су слабији препуштени „слободном тржишту”, а пре ће бити, додаје, да Америка постаје – „банана република”. Тај статус јој, прецизира, следује на основу принципа „клептократије” и „сувише велико (предузеће) да би пропало”.

Хоће рећи – да овде превладавају критеријуми као и код аутократа. Уз остало и због тога што готово нико ни у САД сада не страда због почињених погрешних финансијских процена, јер се крахови приписују дејству „више силе” – променљивој судбини на тржишту, сличној „Титанику” чијој се „непотопивости” испречио непланирани ледени брег…