Драги потрошачи, смањили смо чипс

Смањена тегла мајонеза, комад сира мање у паковању и лакша табла чоколаде, не значе америчким потрошачима да произвођачи више брину о њиховом здрављу и килажи. Већ годинама се сусрећу са праксом која је почела давно, а у ово време глобалне кризе достиже нове размере.

Позната је као „grocery shrink ray” или „скупљање робе на рафовима”, што је алузија на мотив из научне фантастике. Баш као у популарном филму „Драга, смањио сам децу”, кесице и кутије у бакалницама преко ноћи се смањују, а цене остају исте. 

„Кедбери” је ове године смањио велику „породичну чоколаду” са 250 на 230 грама, али је задржао цену од 1,38 фунти. Економично паковање најпопуларнијих једнократних пелена постало је мање економично – у сваком џамбо-пакету има по четири „памперса” мање.

Дешава се и да се рекламира ново модерно паковање, које „боље чува свежину производа”, али без информације да је „лакше” од претходног.

Промене се не саопштавају потрошачима из сасвим разумљивих разлога – вест да ће добијати 20 грама чипса мање по истој цени и не би била нека реклама, поготово не за купце који су годинама навикавани да добију „20 одсто гратис”.

Зато такве маневре будно прате удружења потрошача. На њиховим сајтовима стално се ажурирају непопуларни спискови производа са смањеним паковањима.

Произвођачи се правдају поскупљењем основних сировина и горива и ишли су логиком да би купце у ово време глобалне кризе више разбеснело ново поскупљење него мање пелена у паковању.

Трговци кажу да се само држе цена које произвођачи одређују за мања паковања и тако и они чувају свој профит.

Џеф Адлер из британског Националног удружења потрошача изјавио је недавно за „Гардијан” да је смањење паковања на рафовима тренд из Америке, који није добродошао на Острву.

Са оне стране Атлантика, донедавно свемоћни амерички купац сада стеже каиш. Гориво је поскупело, долар ослабио, па су све веће шансе да у продавници заобиђе познати бренд и зграби јефтинију варијанту истог производа.

Зато не чуди што су смањењу паковања прибегле највеће компаније. „Келог” пакује у поједине кутије 68 грама мање житних пахуљица него раније. „Крафт” је у једној врсти сеченог сира смањио број листића са 11 на 10, а у другом популарном паковању и даље има осам троуглића, само што сваки тежи 20 уместо 22,5 грама.

„Унилевер” продаје „хелманс” мајонез у теглама од 850 уместо 900 грама.

Пре две године негде у исто време „скупили су се” популарни чипс „принглс” и сапун „палмолив”.

„Пепсијев” огранак за сокове „тропикана” љутито је одговорио на критике, безмало као да се жртвовао да не узнемири купце поскупљењима. Кажу да је цена нафте „отишла у небеса” (барел је летос ишао преко 140 долара), а од нафте се праве пластичне флаше, она покреће и фабрике и камионе који развозе сокове.

Нафта је у међувремену пала на око 83 долара, али нико не верује да ће се амбалажа повећати.

Купце ипак највише нервира што им оваквим маневрима произвођачи вређају интелигенцију. Или кад се у расправу убаци аргумент да и није тако лоше што се смањило паковање чипса, јер ово је време кад мора да се подигне свест о здравој храни, а чипс свакако ту не припада.

Одлука је, на крају, ипак у новчанику купца, под условом да има времена да одмерава цену и грамажу и – да добро стоји с математиком.