Dragi potrošači, smanjili smo čips

Smanjena tegla majoneza, komad sira manje u pakovanju i lakša tabla čokolade, ne znače američkim potrošačima da proizvođači više brinu o njihovom zdravlju i kilaži. Već godinama se susreću sa praksom koja je počela davno, a u ovo vreme globalne krize dostiže nove razmere.

Poznata je kao „grocery shrink ray” ili „skupljanje robe na rafovima”, što je aluzija na motiv iz naučne fantastike. Baš kao u popularnom filmu „Draga, smanjio sam decu”, kesice i kutije u bakalnicama preko noći se smanjuju, a cene ostaju iste. 

„Kedberi” je ove godine smanjio veliku „porodičnu čokoladu” sa 250 na 230 grama, ali je zadržao cenu od 1,38 funti. Ekonomično pakovanje najpopularnijih jednokratnih pelena postalo je manje ekonomično – u svakom džambo-paketu ima po četiri „pampersa” manje.

Dešava se i da se reklamira novo moderno pakovanje, koje „bolje čuva svežinu proizvoda”, ali bez informacije da je „lakše” od prethodnog.

Promene se ne saopštavaju potrošačima iz sasvim razumljivih razloga – vest da će dobijati 20 grama čipsa manje po istoj ceni i ne bi bila neka reklama, pogotovo ne za kupce koji su godinama navikavani da dobiju „20 odsto gratis”.

Zato takve manevre budno prate udruženja potrošača. Na njihovim sajtovima stalno se ažuriraju nepopularni spiskovi proizvoda sa smanjenim pakovanjima.

Proizvođači se pravdaju poskupljenjem osnovnih sirovina i goriva i išli su logikom da bi kupce u ovo vreme globalne krize više razbesnelo novo poskupljenje nego manje pelena u pakovanju.

Trgovci kažu da se samo drže cena koje proizvođači određuju za manja pakovanja i tako i oni čuvaju svoj profit.

Džef Adler iz britanskog Nacionalnog udruženja potrošača izjavio je nedavno za „Gardijan” da je smanjenje pakovanja na rafovima trend iz Amerike, koji nije dobrodošao na Ostrvu.

Sa one strane Atlantika, donedavno svemoćni američki kupac sada steže kaiš. Gorivo je poskupelo, dolar oslabio, pa su sve veće šanse da u prodavnici zaobiđe poznati brend i zgrabi jeftiniju varijantu istog proizvoda.

Zato ne čudi što su smanjenju pakovanja pribegle najveće kompanije. „Kelog” pakuje u pojedine kutije 68 grama manje žitnih pahuljica nego ranije. „Kraft” je u jednoj vrsti sečenog sira smanjio broj listića sa 11 na 10, a u drugom popularnom pakovanju i dalje ima osam trouglića, samo što svaki teži 20 umesto 22,5 grama.

„Unilever” prodaje „helmans” majonez u teglama od 850 umesto 900 grama.

Pre dve godine negde u isto vreme „skupili su se” popularni čips „pringls” i sapun „palmoliv”.

„Pepsijev” ogranak za sokove „tropikana” ljutito je odgovorio na kritike, bezmalo kao da se žrtvovao da ne uznemiri kupce poskupljenjima. Kažu da je cena nafte „otišla u nebesa” (barel je letos išao preko 140 dolara), a od nafte se prave plastične flaše, ona pokreće i fabrike i kamione koji razvoze sokove.

Nafta je u međuvremenu pala na oko 83 dolara, ali niko ne veruje da će se ambalaža povećati.

Kupce ipak najviše nervira što im ovakvim manevrima proizvođači vređaju inteligenciju. Ili kad se u raspravu ubaci argument da i nije tako loše što se smanjilo pakovanje čipsa, jer ovo je vreme kad mora da se podigne svest o zdravoj hrani, a čips svakako tu ne pripada.

Odluka je, na kraju, ipak u novčaniku kupca, pod uslovom da ima vremena da odmerava cenu i gramažu i – da dobro stoji s matematikom.