Тајне охридског састанка

Скопље, 10. октобра – Државни врх и припадници владајуће коалиције се данас не оглашавају уз објашњење владине прес-службе да је о признавању независности Косова званично све речено јуче и да изјави министра спољних послова Антонија Милошоског нема шта да се дода или одузме. Државна гласила, пре свега Македонска радио и телевизија, у други план су померила питање како су се и због чега власти у Скопљу одлучиле да признају косовску независност, дословно игноришући бурне реакције овдашње јавности, а главна вест била је одлука српске владе о отказивању гостопримства македонском амбасадору у Београду, Александру Василевском. Остали медији цитирају угледне македонске политичаре, универзитетске професоре и аналитичаре, који листом осуђују „закаснело и штетно признавање” Косова.

Седница македонске владе на којој је донета одлука о признавању Косова, заказана је у среду касно увече, на хитном састанку премијера Николе Груевског са посланицима владајућих странака у Собрању. Дан касније, на седници парламента на којој се расправљало о признавању независности Косова, посланици опозиције поставили су питање зашто су те консултације тако нагло сазване и зашто су том приликом зграду Собрања обезбеђивале јаке полицијске снаге. (Око 200 припадника специјалних јединица обезбеђивало је Собрање и током парламентарне дискусије о Косову.) Јавност није добила одговор на то питање, као што није добила ни формално објашњење Груевског због чега се Македонија изненада одлучила на признање Косова.

Посланици опозиције, али и владајућих странака, јуче су ван скупштинске говорнице спекулисали да је признавање косовске независности резултат дипломатске акције САД. У том контексту спомињао се састанак министара одбране земаља Југоисточне Европе који се одржавао од среде до петка на Охриду, коме је присуствовао шеф америчке одбране Роберта Гејтса. Према посланицима, управо је на том скупу затражено од Македоније и Црне Горе да признају Косово.

А у тренуцима док је Гејтс у Охриду образлагао безбедносну стратегију у региону, на македонско-српској граници према Косову наоружана лица обезбеђивала су рушење недавно постављених граничних стубова. Филмску причу о томе објавила је албанска телевизија, а поента јој је била да косовски Албанци нису задовољни протезањем граничне линије. Неколико дана пре тога, новопостављени амерички амбасадор у Македонији Филип Рикер је у Тетову имао консултације са завађеним лидерима албанских партија, Демократске партије Албанаца и Демократске уније за интеграцију, а после тога срочена је декларација две странке коју су јуче аминовали посланици македонског парламента.

Посланици македонске опозиције су јуче у више наврата спомињали тајни договор Груевског и Ахметија и захтевали су да им се макар у писменој форми саопшти шта је договорено и шта ће Македонија добити за узврат, за брзо признавање Косова.

Бивши министар македонске одбране и лидер Либерално-демократске партије Јован Манасијевски је уочи гласања резолуције о признавању Косова, упозорио да Македонија и у „овом дилу може бити изиграна”, као и толико пута до сада. Манасијевски је том приликом рекао да је Македонија пристајала на беспоговорну сарадњу, као у случају агресије на Косово, „дајући логистичку подршку НАТО снагама, али да од тога није добила ама баш ништа”.