Tajne ohridskog sastanka

Skoplje, 10. oktobra – Državni vrh i pripadnici vladajuće koalicije se danas ne oglašavaju uz objašnjenje vladine pres-službe da je o priznavanju nezavisnosti Kosova zvanično sve rečeno juče i da izjavi ministra spoljnih poslova Antonija Milošoskog nema šta da se doda ili oduzme. Državna glasila, pre svega Makedonska radio i televizija, u drugi plan su pomerila pitanje kako su se i zbog čega vlasti u Skoplju odlučile da priznaju kosovsku nezavisnost, doslovno ignorišući burne reakcije ovdašnje javnosti, a glavna vest bila je odluka srpske vlade o otkazivanju gostoprimstva makedonskom ambasadoru u Beogradu, Aleksandru Vasilevskom. Ostali mediji citiraju ugledne makedonske političare, univerzitetske profesore i analitičare, koji listom osuđuju „zakasnelo i štetno priznavanje” Kosova.

Sednica makedonske vlade na kojoj je doneta odluka o priznavanju Kosova, zakazana je u sredu kasno uveče, na hitnom sastanku premijera Nikole Gruevskog sa poslanicima vladajućih stranaka u Sobranju. Dan kasnije, na sednici parlamenta na kojoj se raspravljalo o priznavanju nezavisnosti Kosova, poslanici opozicije postavili su pitanje zašto su te konsultacije tako naglo sazvane i zašto su tom prilikom zgradu Sobranja obezbeđivale jake policijske snage. (Oko 200 pripadnika specijalnih jedinica obezbeđivalo je Sobranje i tokom parlamentarne diskusije o Kosovu.) Javnost nije dobila odgovor na to pitanje, kao što nije dobila ni formalno objašnjenje Gruevskog zbog čega se Makedonija iznenada odlučila na priznanje Kosova.

Poslanici opozicije, ali i vladajućih stranaka, juče su van skupštinske govornice spekulisali da je priznavanje kosovske nezavisnosti rezultat diplomatske akcije SAD. U tom kontekstu spominjao se sastanak ministara odbrane zemalja Jugoistočne Evrope koji se održavao od srede do petka na Ohridu, kome je prisustvovao šef američke odbrane Roberta Gejtsa. Prema poslanicima, upravo je na tom skupu zatraženo od Makedonije i Crne Gore da priznaju Kosovo.

A u trenucima dok je Gejts u Ohridu obrazlagao bezbednosnu strategiju u regionu, na makedonsko-srpskoj granici prema Kosovu naoružana lica obezbeđivala su rušenje nedavno postavljenih graničnih stubova. Filmsku priču o tome objavila je albanska televizija, a poenta joj je bila da kosovski Albanci nisu zadovoljni protezanjem granične linije. Nekoliko dana pre toga, novopostavljeni američki ambasador u Makedoniji Filip Riker je u Tetovu imao konsultacije sa zavađenim liderima albanskih partija, Demokratske partije Albanaca i Demokratske unije za integraciju, a posle toga sročena je deklaracija dve stranke koju su juče aminovali poslanici makedonskog parlamenta.

Poslanici makedonske opozicije su juče u više navrata spominjali tajni dogovor Gruevskog i Ahmetija i zahtevali su da im se makar u pismenoj formi saopšti šta je dogovoreno i šta će Makedonija dobiti za uzvrat, za brzo priznavanje Kosova.

Bivši ministar makedonske odbrane i lider Liberalno-demokratske partije Jovan Manasijevski je uoči glasanja rezolucije o priznavanju Kosova, upozorio da Makedonija i u „ovom dilu može biti izigrana”, kao i toliko puta do sada. Manasijevski je tom prilikom rekao da je Makedonija pristajala na bespogovornu saradnju, kao u slučaju agresije na Kosovo, „dajući logističku podršku NATO snagama, ali da od toga nije dobila ama baš ništa”.