На вакцине 108 жалби

Током овог лета 89 особа у Бољевцу и шест у Банатском Новом Селу примило је лажни серум против тетануса. Уместо заштитне течности, коју после повреда оштрим и зарђалим предметима треба примити у што краћем року, људи су примали, највероватније, обичну воду.

Лажних лекова има и у најразвијенијим земљама Европе и ове ампуле сигурно нису прошле контролу Агенцију за лекове, али то ипак не доприноси сигурности грађана да добијају безбедан лек.

Поводом случаја давања лажног серума против тетануса, министар здравља Томица Милосављевић најавио је строже мере, а полиција је ухапсила три особе осумњичене за дистрибуцију нерегистрованих лекова и фалсификованих вакцина против тетануса. Они су осумњичени да су организовали набавку и дистрибуцију веће количине лекова страног порекла, који нису регистровани на територији Србије, и фалсификованог серума "тетагам р" без атеста и сертификата о квалитету и исправности. Ове лекове који вреде 3,685 милиона динара полиција је запленила.

Ово није први пут да се фалсификовани лекови појављују на нашем тржишту. Реч је о четвртој епизоди серије о лажном серуму против тетануса, с тим што у претходна три случаја починиоцима кривичног дела нико није ушао у траг и за пропусте нико није одговарао.

Случај "долорексе", биљног лека против главобоље и мигрене, који је протеклих недеља био мета интересовања медија, могао би да буде илустративан пример народне изреке "Хајка на вука, а лисице месо једу".

Питали смо у Агенцији за лекове и медицинска средства (АЛИМС) да ли је недељама помињана "долорекса" главни проблем ове националне институције и замолили за прецизније податке о броју лекова за које стижу примедбе о нежељеним дејствима, као и о броју препарата који су у поступку пререгистрације.

– Наравно да "долорекса" није највећи проблем Агенције и јавност треба да зна да ова установа уопште није покренула причу у вези са овим препаратом. Ми смо само дали наше званичне податке, који су се односили на то да је реч о препарату који је у редовној процедури. Овде се бавимо много важнијим медикаментима. Годишње овде у разним фазама контроле имамо 10.000 различитих лекова и препарата – тврди Александар Туцовић, овлашћен за односе са јавношћу у Агенцији.

Само до првих јесењих дана у 2007, у Националном центру за фармаковигиланцу евидентиране су 252 пријаве о нежељеним реакцијама на поједине лекове. Од тога 144 пријаве су се односиле на лекове, а 108 на вакцине. Од овог укупног броја, само су се две пријаве односиле на биљни препарат "долорекса".

– Нежељена дејства лекова Агенцији пријављују лекари који су за то задужени у својим установама. Нажалост, систем добровољног пријављивања нежељених реакција на лекове у нашој земљи још је недовољно развијен, тако да број пријава није потпуно адекватан индикатор безбедности лекова који се примењују у клиничкој пракси – каже Туцовић.

Грађани, такође, треба да знају и колико се још препарата налази у поступку пререгистрације. Према евиденцији АЛИМС-а, до сада је поднето 27 захтева за добијање дозволе за стављање у промет производа који су имали одобрење за стављање у промет као помоћна лековита средства на основу раније важећих прописа. Међутим, број ових препарата на тржишту је много већи, јер, према Закону о лековима и медицинским средствима, Агенција није надлежна за промет производа којима је истекло одобрење за стављање у промет као помоћног лековитог средства, према раније важећим прописима, па није у могућности ни да процени колико се таквих препарата налази на тржишту.

--------------------------------------------------------------------------

Осам жалби на "долорексу" прошле године

Пријава нежељених реакција на лекове у Србији у току 2006. године било је 266 (217 пријава се односило на лекове, а 49 на вакцине), а од тог броја осам пријава било је у вези са нежељеним реакцијама испољеним приликом примене биљног препарата "долорекса".