Na vakcine 108 žalbi

Tokom ovog leta 89 osoba u Boljevcu i šest u Banatskom Novom Selu primilo je lažni serum protiv tetanusa. Umesto zaštitne tečnosti, koju posle povreda oštrim i zarđalim predmetima treba primiti u što kraćem roku, ljudi su primali, najverovatnije, običnu vodu.

Lažnih lekova ima i u najrazvijenijim zemljama Evrope i ove ampule sigurno nisu prošle kontrolu Agenciju za lekove, ali to ipak ne doprinosi sigurnosti građana da dobijaju bezbedan lek.

Povodom slučaja davanja lažnog seruma protiv tetanusa, ministar zdravlja Tomica Milosavljević najavio je strože mere, a policija je uhapsila tri osobe osumnjičene za distribuciju neregistrovanih lekova i falsifikovanih vakcina protiv tetanusa. Oni su osumnjičeni da su organizovali nabavku i distribuciju veće količine lekova stranog porekla, koji nisu registrovani na teritoriji Srbije, i falsifikovanog seruma "tetagam r" bez atesta i sertifikata o kvalitetu i ispravnosti. Ove lekove koji vrede 3,685 miliona dinara policija je zaplenila.

Ovo nije prvi put da se falsifikovani lekovi pojavljuju na našem tržištu. Reč je o četvrtoj epizodi serije o lažnom serumu protiv tetanusa, s tim što u prethodna tri slučaja počiniocima krivičnog dela niko nije ušao u trag i za propuste niko nije odgovarao.

Slučaj "dolorekse", biljnog leka protiv glavobolje i migrene, koji je proteklih nedelja bio meta interesovanja medija, mogao bi da bude ilustrativan primer narodne izreke "Hajka na vuka, a lisice meso jedu".

Pitali smo u Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) da li je nedeljama pominjana "doloreksa" glavni problem ove nacionalne institucije i zamolili za preciznije podatke o broju lekova za koje stižu primedbe o neželjenim dejstvima, kao i o broju preparata koji su u postupku preregistracije.

– Naravno da "doloreksa" nije najveći problem Agencije i javnost treba da zna da ova ustanova uopšte nije pokrenula priču u vezi sa ovim preparatom. Mi smo samo dali naše zvanične podatke, koji su se odnosili na to da je reč o preparatu koji je u redovnoj proceduri. Ovde se bavimo mnogo važnijim medikamentima. Godišnje ovde u raznim fazama kontrole imamo 10.000 različitih lekova i preparata – tvrdi Aleksandar Tucović, ovlašćen za odnose sa javnošću u Agenciji.

Samo do prvih jesenjih dana u 2007, u Nacionalnom centru za farmakovigilancu evidentirane su 252 prijave o neželjenim reakcijama na pojedine lekove. Od toga 144 prijave su se odnosile na lekove, a 108 na vakcine. Od ovog ukupnog broja, samo su se dve prijave odnosile na biljni preparat "doloreksa".

– Neželjena dejstva lekova Agenciji prijavljuju lekari koji su za to zaduženi u svojim ustanovama. Nažalost, sistem dobrovoljnog prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove u našoj zemlji još je nedovoljno razvijen, tako da broj prijava nije potpuno adekvatan indikator bezbednosti lekova koji se primenjuju u kliničkoj praksi – kaže Tucović.

Građani, takođe, treba da znaju i koliko se još preparata nalazi u postupku preregistracije. Prema evidenciji ALIMS-a, do sada je podneto 27 zahteva za dobijanje dozvole za stavljanje u promet proizvoda koji su imali odobrenje za stavljanje u promet kao pomoćna lekovita sredstva na osnovu ranije važećih propisa. Međutim, broj ovih preparata na tržištu je mnogo veći, jer, prema Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, Agencija nije nadležna za promet proizvoda kojima je isteklo odobrenje za stavljanje u promet kao pomoćnog lekovitog sredstva, prema ranije važećim propisima, pa nije u mogućnosti ni da proceni koliko se takvih preparata nalazi na tržištu.

--------------------------------------------------------------------------

Osam žalbi na "doloreksu" prošle godine

Prijava neželjenih reakcija na lekove u Srbiji u toku 2006. godine bilo je 266 (217 prijava se odnosilo na lekove, a 49 na vakcine), a od tog broja osam prijava bilo je u vezi sa neželjenim reakcijama ispoljenim prilikom primene biljnog preparata "doloreksa".