Пронађена тријумфална капија у Виминацијуму

Истраживачка екипа која ради на истраживању археолошког локалитета Виминацијум пронашла је остатке тријумфалне капије, која се сматра једним од заштитних знакова архитектонског наслеђа римске цивилизације. Истраживачки тим, који чине др Саша Реџић, др Илија Данковић, др Младен Јовичић, др Ангелина Раичковић, као и студенти Кристина Живковић и Петар Којадиновић, пронашли су остатке тријумфалне капије на главној виминацијумској улици, односно децуманусу.

Миомир Кораћ, из Археолошког института, у допису за наш лист објаснио је како је дошло до открића.

„Од почетка августа на археолошком локалитету Виминацијум трају истраживања урбаног градског језгра. У протекле две деценије у оквиру града истраживана су купатила – терме и амфитеатар, док су последња истраживања стамбених четврти спроведена пре читавих пола века. План истраживања је подразумевао да први ископи буду усмерени на главну виминацијумску улицу – децуманус. Улица широка 10,4 м је лоцирана, а уследила су и ископавања сложене канализационе мреже”, навео је Кораћ.

Потврђене су, указао је, и колонаде стубова које су постојале са обе стране улице.

„Међутим, док су сви поменути археолошки остаци били очекивани, један део ископина је у почетку збуњивао, а затим и потпуно изненадио и одушевио тим археолога. Наиме, на једној деоници улице, на четири места недостаје коловоз и његова супструкција, већ се ту налазе темељне стопе у облику квадрата, грађене од масивних комада кречњака. Постало је јасно да је реч о темељима тетрапилона, грађевине на четири стуба, са пролазима на четири стране. Није било дилеме да је то један од заштитних знакова римске цивилизације када је архитектура у питању – славолук или тријумфална капија”, објаснио је Кораћ.

Славолуци или тријумфалне капије су настали у доба римске републике са циљем да се прослави победа и доношење плена великих војсковођа. Реч је о слободностојећим грађевинама, било да се ради о једноставном луку који премошћује улицу, рашчлањеном типу са три пролаза било са једним пролазом у форми тетрапилона, какав је пронађен у Виминацијуму.

Анализа материјала указује на то да је виминацијумска тријумфална капија изграђена крајем другог века или најкасније у првој деценији трећег века нове ере. На основу очуваних уклесаних слова са текстом CAES/ANTO истраживачи су установили да је капија изграђена у част римског императора Каракале, који је у Виминацијуму означен за цезара, односно будућег императора.

„Император Каракала је познат и по чувеном Каракалином едикту (Конститутио Antoniniana de Civitate) из 212. године, према којем су сви слободни становници Римског царства добили римска грађанска права”, објаснио је Кораћ.

Виминацијумска тријумфална капија била је у форми тетрапилона са једним пролазом и пољем за натпис изнад лучног дела, висока нешто више од 10 и шира нешто више од шест метара, по чему веома личи на римску капију Арко дел Гави у Верони.