Како је Његош постао Африканац

Најновије генетско истраживање ДНК на Балкану поново је отворило питања порекла народа на овим просторима која су најчешћа тема у често трагикомичним покушајима доказивања сопственог идентитета.

Студија "Генетичка историја Балкана од римске границе до сеобе Словена" коју су спровели Институт за еволуциону биологију у Шпанији, Универзитет Западног Онтарија и Универзитет Харвард, било је укључено више од 70 научника, од чега више од 30 из Хрватске. Археолози, антрополози, генетичари и историчари реконструирали су и анализирали комплетне геномске податке 146 древних људи ископаних првенствено с подручја Хрватске и Србије. Резултати истраживања објављени су потом у угледном часопису Cell.

Поред порекла, у коме је закључено да су народи на Балкану мешавина гена староседелаца, Словена, али у мањој мери и других, актуелизовала су се и индивидуална истраживања порекла.

Његош био све осим оног што јесте

Вајар Марко Петровић Његош један од потомака чувене династије која је у себи готово на библијски начин објединила свештенство и круну, негирао је да његови преци имају словенско порекло, позивајући се на истраживања које је спровела његова породица.

- у Центру за Генетику ДНК у Београду смо спровели тестирање тзв. Y-ДНК која прати искључиво мушку лозу и открили да је наша хаплогрупа Е1б1б. То је значајно јер указује на несловенско порекло породице Петровић Његош. Пре свега да објасним да се Y-ДНК преноси искључиво са оца на сина и прати породично презиме, а тиме и код оних који славе и славу на Балкану. То је као генетичко презиме, које прати очинско порекло. Наука је утврдила да се хаплогрупа Е1б1б не налази у словенским популацијама. Њена староставна упоришта су у Медитерану и деловима Африке, док конкретно и за нас релевантно у Европи је има доминантно у пределима Грчке, Албаније и Јужне Италије. Дакле, преци породице Петровић су дошли негде из тих простора и ту смо већ узбуђени јер ћемо користећи даља генетска истраживања покушати утврдити прецизније локацију са које су дошли наши преци. У сваком случају, несумњиво је да су наши преци припадали илирско-хеленском свету – рекао је Петровић Његош за црногорску Побједу.

Његош је дакле био Африканац. Или Грк. Или Албанац. Или Италијан. Или Сицилијанац, Југословен, космополита, Марсовац, наставите низ према свом нахођењу, у складу са политичким потребама чије је утемељење потребно пронаћи у псеудоисторији. Углавном, Његош је био све, осим оног што јесте – Србин и православац.

Марко Петровић тврди даље да су Његошево стваралштво и поглед на свет формирани под утицајем његовог учитеља Симе Милутиновића Сарајлије.

- Треба знати да је Његошев поглед на свет био у значајној мери формиран од стране његовог учитеља, Сима Сарајлије. Рецимо, идеја да су Црногорци потомци избеглица са Косова поља, концепт популаризован од стране Његоша, заправо је први пут споменут и потекао је од Сарајлије. Ово на неки начин наглашава улогу индивидуалних утицаја у обликовању перцепције историје. Генијалност Његошевог стваралаштва свакако је један од разлога што га друге средине желе својатати. Велики писци ипак опстају за сва времена – своји – наглашава Петровић.

Дакле, није важно ко смо и шта смо, важно је да смо “своји”, иако је веома тешко замислити Његошево стваралаштво одвојено од његове перцепције о томе где и коме припада. 

Порекло Његоша

Да бити потомак великана често зна да се претвори у добру прилику за срамоћење славних предака, могли смо се уверити више пута на неколико примера кроз историју, а тај тренд се све више наставља. 

Интересантан тренутак за довођење у питање Његошевог порекла је и актуелни попис у Црној Гори као простору на коме је криза властитог идентитета у протеклим деценијама дошла до пуног изражаја.

Публициста, новинар и историчар из Црне Горе Јован Маркуш је на својој Фејсбук страници, реагујући на интервју објављен у Побједи, објавио дело “Његошеви преци и поријекло” које је писао историчар Ристо Ковијанић у коме се на основу неколико десетина извора говори о пореклу породице Петровић.

Маркуш је поводом актуелног пописа и политичких дешавања у Црној Гори истакао да нико нема право да фалсификује оно што су били преци.

- Мој брат може да се осјећа, да ли из политичких или из неких других разлога – није битно, како год хоће, али мој брат нема право да мојим и његовим прецима фалсификује оно што су били. А они су, несумњиво, били Срби, православне вјере, који су говорили српским језиком - рекао је Маркуш за Борбу.

Истраживања

Истраживања ДНК су показала не само сложену слику порекла народа на Балкану већ су потврдила континуитет постојања на овим просторима, у чијем развоју, несумњиво постоји мешање различитих гена, али исти културолошки образац на чијем је темељима формиран идентитет народа.

На крају, анализа ДНК често може да покаже и да се гени мењају, односно корумпирају, опадају својим квалитетом материјала. Народ са ових простора је, нажалост, један од најбољих примера.