Kako je Njegoš postao Afrikanac

Najnovije genetsko istraživanje DNK na Balkanu ponovo je otvorilo pitanja porekla naroda na ovim prostorima koja su najčešća tema u često tragikomičnim pokušajima dokazivanja sopstvenog identiteta.

Studija "Genetička istorija Balkana od rimske granice do seobe Slovena" koju su sproveli Institut za evolucionu biologiju u Španiji, Univerzitet Zapadnog Ontarija i Univerzitet Harvard, bilo je uključeno više od 70 naučnika, od čega više od 30 iz Hrvatske. Arheolozi, antropolozi, genetičari i istoričari rekonstruirali su i analizirali kompletne genomske podatke 146 drevnih ljudi iskopanih prvenstveno s područja Hrvatske i Srbije. Rezultati istraživanja objavljeni su potom u uglednom časopisu Cell.

Pored porekla, u kome je zaključeno da su narodi na Balkanu mešavina gena starosedelaca, Slovena, ali u manjoj meri i drugih, aktuelizovala su se i individualna istraživanja porekla.

Njegoš bio sve osim onog što jeste

Vajar Marko Petrović Njegoš jedan od potomaka čuvene dinastije koja je u sebi gotovo na biblijski način objedinila sveštenstvo i krunu, negirao je da njegovi preci imaju slovensko poreklo, pozivajući se na istraživanja koje je sprovela njegova porodica.

- u Centru za Genetiku DNK u Beogradu smo sproveli testiranje tzv. Y-DNK koja prati isključivo mušku lozu i otkrili da je naša haplogrupa E1b1b. To je značajno jer ukazuje na neslovensko poreklo porodice Petrović Njegoš. Pre svega da objasnim da se Y-DNK prenosi isključivo sa oca na sina i prati porodično prezime, a time i kod onih koji slave i slavu na Balkanu. To je kao genetičko prezime, koje prati očinsko poreklo. Nauka je utvrdila da se haplogrupa E1b1b ne nalazi u slovenskim populacijama. Njena starostavna uporišta su u Mediteranu i delovima Afrike, dok konkretno i za nas relevantno u Evropi je ima dominantno u predelima Grčke, Albanije i Južne Italije. Dakle, preci porodice Petrović su došli negde iz tih prostora i tu smo već uzbuđeni jer ćemo koristeći dalja genetska istraživanja pokušati utvrditi preciznije lokaciju sa koje su došli naši preci. U svakom slučaju, nesumnjivo je da su naši preci pripadali ilirsko-helenskom svetu – rekao je Petrović Njegoš za crnogorsku Pobjedu.

Njegoš je dakle bio Afrikanac. Ili Grk. Ili Albanac. Ili Italijan. Ili Sicilijanac, Jugosloven, kosmopolita, Marsovac, nastavite niz prema svom nahođenju, u skladu sa političkim potrebama čije je utemeljenje potrebno pronaći u pseudoistoriji. Uglavnom, Njegoš je bio sve, osim onog što jeste – Srbin i pravoslavac.

Marko Petrović tvrdi dalje da su Njegoševo stvaralštvo i pogled na svet formirani pod uticajem njegovog učitelja Sime Milutinovića Sarajlije.

- Treba znati da je Njegošev pogled na svet bio u značajnoj meri formiran od strane njegovog učitelja, Sima Sarajlije. Recimo, ideja da su Crnogorci potomci izbeglica sa Kosova polja, koncept popularizovan od strane Njegoša, zapravo je prvi put spomenut i potekao je od Sarajlije. Ovo na neki način naglašava ulogu individualnih uticaja u oblikovanju percepcije istorije. Genijalnost Njegoševog stvaralaštva svakako je jedan od razloga što ga druge sredine žele svojatati. Veliki pisci ipak opstaju za sva vremena – svoji – naglašava Petrović.

Dakle, nije važno ko smo i šta smo, važno je da smo “svoji”, iako je veoma teško zamisliti Njegoševo stvaralaštvo odvojeno od njegove percepcije o tome gde i kome pripada. 

Poreklo Njegoša

Da biti potomak velikana često zna da se pretvori u dobru priliku za sramoćenje slavnih predaka, mogli smo se uveriti više puta na nekoliko primera kroz istoriju, a taj trend se sve više nastavlja. 

Interesantan trenutak za dovođenje u pitanje Njegoševog porekla je i aktuelni popis u Crnoj Gori kao prostoru na kome je kriza vlastitog identiteta u proteklim decenijama došla do punog izražaja.

Publicista, novinar i istoričar iz Crne Gore Jovan Markuš je na svojoj Fejsbuk stranici, reagujući na intervju objavljen u Pobjedi, objavio delo “Njegoševi preci i porijeklo” koje je pisao istoričar Risto Kovijanić u kome se na osnovu nekoliko desetina izvora govori o poreklu porodice Petrović.

Markuš je povodom aktuelnog popisa i političkih dešavanja u Crnoj Gori istakao da niko nema pravo da falsifikuje ono što su bili preci.

- Moj brat može da se osjeća, da li iz političkih ili iz nekih drugih razloga – nije bitno, kako god hoće, ali moj brat nema pravo da mojim i njegovim precima falsifikuje ono što su bili. A oni su, nesumnjivo, bili Srbi, pravoslavne vjere, koji su govorili srpskim jezikom - rekao je Markuš za Borbu.

Istraživanja

Istraživanja DNK su pokazala ne samo složenu sliku porekla naroda na Balkanu već su potvrdila kontinuitet postojanja na ovim prostorima, u čijem razvoju, nesumnjivo postoji mešanje različitih gena, ali isti kulturološki obrazac na čijem je temeljima formiran identitet naroda.

Na kraju, analiza DNK često može da pokaže i da se geni menjaju, odnosno korumpiraju, opadaju svojim kvalitetom materijala. Narod sa ovih prostora je, nažalost, jedan od najboljih primera.