Политичари против пчелара

 Наташa Кандић, Соњa Бисерко и Биљанa Ковачевић-Вучо,то су три жене на које помисли просечан грађанин Србије чим се помену невладине организације. Већина при томе неће имати баш најпријатније мисли и већини неће пасти на памет удружења пчелара или планинара. Изгледа да је и власт тако резоновала па је молбу да се Нацрт закона о удружењима усвоји по хитном поступку игнорисала иако је он најдуже чекао, а спада у акте које смо дужни да усвојимо. Јавна расправа завршена је прошлог лета уз присуство „свих страна” и највиших државних функционера са председником Републике на челу.

„Израдом Нацрта закона држава је показала да је свесна значаја деловања цивилног сектора и то не само оних невладиних организација које се баве људским правима, већ и оних које се баве социјалном заштитом,и оних које треба да промовишу квалитет цивилног друштва, што Србију води ка ЕУ”, рекао је Борис Тадић.

Сада је Влада уврстила у дневни ред Скупштине Предлог закона који је сачинило Министарство за државну управу и локалну самоуправу у сарадњи са невладиним организацијама. Саша Јанковић, заштитник грађана, рекао је да је доношење овог закона „услов за остваривање уставом гарантоване слободе удруживања која касни 15 година. Удружења грађана у различитим областима дала су велики допринос достојанству и квалитету живота грађана Србије и значајан су део њене друштвене структуре.”

Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива, који је био члан радне групе НВО каже да је чекање комбинација два разлога. „Један је изазван околностима у парламенту, где се мало ради а мало не ради, и где је било и важнијих прописа. А други је што се ова проблематика ставља на страну, јер нема код свих политичара свести шта треба да раде организације цивилног друштва и зашто је важно да држава грађанима омогући да учествују у доношењу политичких одлука.”

Цвијетин Миливојевић,директор ПР Агенције „Прагма”, каже да ни нацрт није успео да појасни грађанима шта је то цивилни сектор, шта су невладине организације или удружења грађана. Требало је образовати грађане, каже Миливојевић. И Дерета мисли да људи не разумеју улогу удружења јер им се сервира поједностављена слика. А НВО нису само организације које представљају познате личности, са почетка текста, него су цивилни сектор и грађани окупљени око акције Пети паркић, који су натерали све кандидате за градоначелника Београда да им дођу на ноге у изборној кампањи и који су показали колико грађани могу да учине за себе ако се организују.

„Све државе у окружењу имају овај закон са минималним захтевима државе и пуном аутономијом организације”, каже Дерета. „У Хрватској и Мађарској постоје канцеларије владе за развој цивилног друштва и кад год можемо користимо њихова искуства да бисмо избегли грешке. У Мађарској има више од 40.000, а у Хрватској више од 20.000 невладиних организација. Код нас их је од 25.000 до 30.000, али тачан број ће се знати када се после усвајања закона направи регистар.”

Дерета каже да Предлог закона о удруживању одговара степену нашег развоја и да ће донети побољшање у овој области јер дефинише и ограничава мешање државе, што је добро јер ове организације морају бити независне уз институционалну сарадњу. За оснивање удружења довољно је троје грађана а законом ће бити регулисана и регистрација страних удружења, што ће, како каже Дерета, подстаћи њихово присуство у Србији и улагања „што је сасвим сигурно допринос либерализацији.”

Миливојевић каже да је либерализација у оснивању НВО добра , али и да носи многе опасности. „У Србији има много невладиних организација али ради само неколико стотина. Не постоји разлика између организација које оснивају грађани и политичари. Неке НВО су постале странке, а има и обрнутих примера. Политичке странке и државне институције фактички су оснивачи или мешетари у неким НВО што дисквалификује целу идеју. Неки лидери НВО са харизмом су истовремено на функцијама у политичким партијама, што такође дисквалификује ову идеју.”

Истина је да су код нас најгласније НВО које се баве политиком, а грађанима су свакако важније организације које се баве хуманитарним радом. НВО које се баве политиком и медијски су најекспонираније па неки кажу да су оне у ствари параполитичке организације. Неке су миљенице појединих странака на власти. Али, то никако не треба да буде једина слика о НВО. Јер, удружења оснивају практично сви од слабовидих и глувих до ловаца и риболоваца.

Држава је 2006. године за удружења издвојила 42,2 милиона евра, а прошле године 54,3 милиона евра. Новим законом превиђено је да НВО добијају новац кроз позиве за доделу пројеката, што Министарство за омладину и спорт већ ради пружајући подршку младима транспарентно.