Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Парламентарни шамар” Макрону

Одбацивање закона о имиграцији изазвало је шок у политичком естаблишменту и заковитлало сумњу да ли је председник у стању да влада Француском
„Парламентарни шамар” Макрону
У дану кад је скупштина одбила његов предлог, Макрон је у „Ербасу” изложио стратегију до 2030. (Фото EPA-EFE/Caroline Blumberg)

Емануел Макрон не планира да истури „белу заставу” иако је од опозиције у парламенту претрпео понижавајући „шамар”. Француска је запала у озбиљну политичку кризу пошто је у понедељак пропао покушај његове центристичке владе да прогура дуго најављивани закон о имиграцији.

Први пут у последњих 25 година владин предлог неког прописа блокиран је пре него што је о њему отворена расправа. Одбацивање закона изазвало је шок у политичком естаблишменту и заковитлало сумњу да ли је Макрон још у стању да ефикасно влада Француском откако је после прошлогодишњих парламентарних избора његова центристичка коалиција остала без апсолутне већине у парламенту за усвајање закона.

„Ово би могло да значи да стижемо до краја његовог мандата брже него што је очекивано. Улазимо у крај владавине Емануела Макрона. Понестаје му снаге и биће све теже да држи своје посланике под контролом”, каже за портал „Политико” политичка аналитичарка Клое Морин.

Под притиском Јелисејске палате влада Елизабет Борн и даље истрајава на закону који су удружено одбациле и десница и левица. Како се сазнаје, Макрон је на седници владе осудио „цинизам” чланова опозиције оптужујући их да желе да опструишу земљу, с поруком: „Потребан нам је закон о интеграцији и имиграцији.”

Портпарол владе Оливије Веран поручио је да ће парламентарни одбор настојати да што пре усагласи нови компромисни текст закона. Али, то још не гарантује да ће измењени пропис добити подршку опозиције у парламенту.

Циљ најављене Макронове имиграционе реформе јесте да предузме оштре мере за заустављање прилива свих оних који би да се на нелегалан начин доселе у земљу, а да истовремено задржи отворена врата Француске за стране раднике који су потребни привреди. Очекивано је да ће понуђено решење добити подршку конзервативаца и лево оријентисаних центриста.

Строже одредбе закона који су критиковали левичарски посланици и организације за људска права предвиђале су лакше протеривање свих који су се настанили у Француској, али „не поштују вредности републике”, укључујући и оне осуђене за одређена кривична дела. Предлог закона предвиђао је и снижавање старосне границе за депортовање миграната који не поштују законе. Левица је због оваквих решења критиковала владу да уводи систем квота за примање странаца у Француску.

Поједине одредбе прописа накнадно су пооштрене у сенату, где доминирају десничари, да би потом биле одбачене од парламентарне комисије, што је на крају довело до праве конфузије и жестоког противљења целе опозиције.

Кад је 2022. године остао без потребне парламентарне већине, Макрон је поручио да ће Француска научити вештине коалиционе политике. Све се на крају свело на то да је председник, кад је требало да прогура неки закон, по потреби склапао договоре с опозиционом странком Републиканци.

Влада је тако успела да постигне политички компромис у неким областима као што су закони за јачање куповне моћи и за борбу против незапослености. А када то више није било могуће, Макрон је потегао „политичку базуку”.

Пензиона реформа, која је изазвала опште незадовољство опозиције и грађана у марту ове године, прогурана је контроверзним „уставним маневром”. Закон о реформи пензионог система на крају је усвојен активирањем члана 49.3 Устава, који даје право влади да донесе закон без гласања у парламенту ако председник нема подршку већине посланика.

Досадашња Макронова политика „завади па владај”, коју је водио како би намакао потребну већину у парламенту, сада је показала ограничења. С обзиром на састав француске скупштине показало се да није могуће постићи консензус о теми која изазива оштре поделе, као што је решавање проблема нелегалне имиграције.

Зато је овај пораз у парламенту за француског председника својеврсно грубо буђење и повратак с висова међународне политике у сурову реалност унутрашње политике, за коју је углавном била задужена премијерка Елизабета Борн.

Када су током свог мандата били суочени с непријатељски расположеним парламентом некадашњи председници Шарл де Гол и Франсоа Митеран одлучили су да одрже нове парламентарне изборе. Али Макрон не мисли да иде тим путем.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Кипреос
Дакле нама Макрон без реалне политичке моћи, заједно са најнепопуларнијим канцеларом у историји Шолцем, подмећу некаква решења за наш суверенитет, и све то аминује дементна Америка. Запад не зна где удара, али ми морамо издржати притисак, јер немају снаге да још дуго издрже, већ вуку у паници све са собом у амбус хегемона. То наше деуштво никада није било, па нам не треба ни сад, а остале НАТО пудле нек трче за својим газдом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.