„Parlamentarni šamar” Makronu

Emanuel Makron ne planira da isturi „belu zastavu” iako je od opozicije u parlamentu pretrpeo ponižavajući „šamar”. Francuska je zapala u ozbiljnu političku krizu pošto je u ponedeljak propao pokušaj njegove centrističke vlade da progura dugo najavljivani zakon o imigraciji.

Prvi put u poslednjih 25 godina vladin predlog nekog propisa blokiran je pre nego što je o njemu otvorena rasprava. Odbacivanje zakona izazvalo je šok u političkom establišmentu i zakovitlalo sumnju da li je Makron još u stanju da efikasno vlada Francuskom otkako je posle prošlogodišnjih parlamentarnih izbora njegova centristička koalicija ostala bez apsolutne većine u parlamentu za usvajanje zakona.

„Ovo bi moglo da znači da stižemo do kraja njegovog mandata brže nego što je očekivano. Ulazimo u kraj vladavine Emanuela Makrona. Ponestaje mu snage i biće sve teže da drži svoje poslanike pod kontrolom”, kaže za portal „Politiko” politička analitičarka Kloe Morin.

Pod pritiskom Jelisejske palate vlada Elizabet Born i dalje istrajava na zakonu koji su udruženo odbacile i desnica i levica. Kako se saznaje, Makron je na sednici vlade osudio „cinizam” članova opozicije optužujući ih da žele da opstruišu zemlju, s porukom: „Potreban nam je zakon o integraciji i imigraciji.”

Portparol vlade Olivije Veran poručio je da će parlamentarni odbor nastojati da što pre usaglasi novi kompromisni tekst zakona. Ali, to još ne garantuje da će izmenjeni propis dobiti podršku opozicije u parlamentu.

Cilj najavljene Makronove imigracione reforme jeste da preduzme oštre mere za zaustavljanje priliva svih onih koji bi da se na nelegalan način dosele u zemlju, a da istovremeno zadrži otvorena vrata Francuske za strane radnike koji su potrebni privredi. Očekivano je da će ponuđeno rešenje dobiti podršku konzervativaca i levo orijentisanih centrista.

Strože odredbe zakona koji su kritikovali levičarski poslanici i organizacije za ljudska prava predviđale su lakše proterivanje svih koji su se nastanili u Francuskoj, ali „ne poštuju vrednosti republike”, uključujući i one osuđene za određena krivična dela. Predlog zakona predviđao je i snižavanje starosne granice za deportovanje migranata koji ne poštuju zakone. Levica je zbog ovakvih rešenja kritikovala vladu da uvodi sistem kvota za primanje stranaca u Francusku.

Pojedine odredbe propisa naknadno su pooštrene u senatu, gde dominiraju desničari, da bi potom bile odbačene od parlamentarne komisije, što je na kraju dovelo do prave konfuzije i žestokog protivljenja cele opozicije.

Kad je 2022. godine ostao bez potrebne parlamentarne većine, Makron je poručio da će Francuska naučiti veštine koalicione politike. Sve se na kraju svelo na to da je predsednik, kad je trebalo da progura neki zakon, po potrebi sklapao dogovore s opozicionom strankom Republikanci.

Vlada je tako uspela da postigne politički kompromis u nekim oblastima kao što su zakoni za jačanje kupovne moći i za borbu protiv nezaposlenosti. A kada to više nije bilo moguće, Makron je potegao „političku bazuku”.

Penziona reforma, koja je izazvala opšte nezadovoljstvo opozicije i građana u martu ove godine, progurana je kontroverznim „ustavnim manevrom”. Zakon o reformi penzionog sistema na kraju je usvojen aktiviranjem člana 49.3 Ustava, koji daje pravo vladi da donese zakon bez glasanja u parlamentu ako predsednik nema podršku većine poslanika.

Dosadašnja Makronova politika „zavadi pa vladaj”, koju je vodio kako bi namakao potrebnu većinu u parlamentu, sada je pokazala ograničenja. S obzirom na sastav francuske skupštine pokazalo se da nije moguće postići konsenzus o temi koja izaziva oštre podele, kao što je rešavanje problema nelegalne imigracije.

Zato je ovaj poraz u parlamentu za francuskog predsednika svojevrsno grubo buđenje i povratak s visova međunarodne politike u surovu realnost unutrašnje politike, za koju je uglavnom bila zadužena premijerka Elizabeta Born.

Kada su tokom svog mandata bili suočeni s neprijateljski raspoloženim parlamentom nekadašnji predsednici Šarl de Gol i Fransoa Miteran odlučili su da održe nove parlamentarne izbore. Ali Makron ne misli da ide tim putem.