Култура Српског света

Срби су губитком своје државе у средњем веку као народ били издељени између моћних држава, Турске, Аустроугарске и Венеције. Ту трагику припадности различитим државама илуструје битка код Сенте 11. септембра 1697. године, када је у турској војсци Мустафа паше било је више од 50 одсто Срба, а код аустријског генерала Еугена Савојског 67 одсто ортодоксних (православних) војника Срба. Различити правни, културни системи и услови живљења утицали су у дугом временском трајању на српски народ на различите начине. Ипак, везивно идентитетско ткиво Срба, вера, језик, обичаји, народна песма и митолошка свест да су имали моћну државу која је изгубљена на Косову, повезивали су их људским везама у дубини свести да припадају истом народу. Тај културни код усађен је код свих нараштаја Срба, о припадности истом народу без обзира на географско расејање и државе у којима су били.

Имајући у виду те околности, лако је објаснити херојску борбу Срба у два балканска рата и њихово прихватање прве и друге Југославије као жељу за ослобођењем и уједињењем Срба. Наметнути рат деведесетих година прошлог века вођен је ради дељења Срба и фрагментације највеће етничке целине у централном делу Балкана. Републичке „линије које спајају народе” постале су државне границе које раздвајају Србе. Силом наметнута решења Срби превазилазе културом Српског света. Срби се повезују преко школства, универзитета, књижевности, музике, спорта, економије, уз верску размену и посете верским догађајима. Тај концепт деловања Српског света је јачање духовних веза, које има стратешки значај. Српски свет је културно поимање унутар сваког од нас, које не угрожава ничије вредности које се налазе у цивилизацијском пољу које је поред нас, што показује досадашњи рад на њему.

Српски свет је добио посебну потврду на заседању ОЕБС-а 1. децембра у Скопљу, кад је на питање (постављено на енглеском) „да ли подржава идеју уједињења Срба не само унутар Србије, већ и суседних земаља, као што су Косово, Црна Гора, Босна и Херцеговина” министар Сергеј Лавров одговорио: „О томе треба да одлуче сами Срби у интересу како српског, тако и других народа који живе на Балкану. Пратимо дискусије на ту тему, укључујући и оне које се воде у Републици Српској”.

Митар Радоњић,
Нови Сад